'\" t
.\"     Title: fdisk
.\"    Author: [see the "AUTHOR(S)" section]
.\" Generator: Asciidoctor 2.0.20
.\"      Date: 2024-04-27
.\"    Manual: Администрација система
.\"    Source: util-linux 2.40
.\"  Language: English
.\"
.TH "FDISK" "8" "2024-04-27" "util\-linux 2.40" "Администрација система"
.ie \n(.g .ds Aq \(aq
.el       .ds Aq '
.ss \n[.ss] 0
.nh
.ad l
.de URL
\fI\\$2\fP <\\$1>\\$3
..
.als MTO URL
.if \n[.g] \{\
.  mso www.tmac
.  am URL
.    ad l
.  .
.  am MTO
.    ad l
.  .
.  LINKSTYLE blue R < >
.\}
.SH "НАЗИВ"
fdisk \- управља партиционом табелом диска
.SH "УВОД"
.sp
\fBfdisk\fP [options] \fIdevice\fP
.sp
\fBfdisk\fP \fB\-l\fP [\fIdevice\fP...]
.SH "ОПИС"
.sp
\fBfdisk\fP is a dialog\-driven program for creation and manipulation of partition tables. It understands GPT, MBR, Sun, SGI and BSD partition tables.
.sp
Блок уређаји се могу поделити на један или више логичких дискова који се називају \fIпартиције\fP. Ова подела је забележена у \fIпартиционој табели\fP, која се обично налази на 0 сектору диска. (У БСД свету се говори о „кришкама диска“ и „натпису диска“.)
.sp
Читаво партиционисање је вођено У/И ограничењима уређаја (топологијом) по основи. \fBfdisk\fP је у могућности да оптимизује распоред диска за величину 4K\-сектора и да користи померај поравнања на савременим уређајима за MBR и GPT. Увек је добра замисао да се прате основности \fBfdisk\fP\-а као подразумеване вредности (нпр., први и последњи сектори партиције) а величине партиција наведене прибелешком „+/\-<величина>{M,G,...}“ су увек поравнате у складу са својствима уређаја.
.sp
CHS (цилиндар\-глава\-сектор) адресирање је застарело и не користи се по основи. Немојте пратити старе чланке и препоруке са \fBfdisk \-S <n> \-H <n>\fP саветима за SSD или уређаје 4K\-сектора.
.sp
Знајте да \fBpartx\fP(8) обезбеђује богато сучеље за скрипте за исписивање распореда диска, \fBfdisk\fP је углавном осмишљен за људе. Повратна сагласност у излазу \fBfdisk\fP\-а није загарантована. Улаз (наредбе) треба увек да буде повратно сагласан.
.SH "ОПЦИЈЕ"
.sp
\fB\-b\fP, \fB\-\-sector\-size\fP \fIвеличина\-сектора\fP
.RS 4
Наводи величину сектора диска. Исправне вредности су 512, 1024, 2048, и 4096. (Новији кернели знају величину сектора. Користите ову опцију само на старим кернелима или да заобиђете замисли кернела.) Од „util\-linux“\-а \-2.17, \fBfdisk\fP прави разлику између логичке и физичке величине сектора. Ова опција мења обе величине сектора у \fIвеличина сектора\fP.
.RE
.sp
\fB\-B\fP, \fB\-\-protect\-boot\fP
.RS 4
Не брише почетак првог сектора диска приликом стварања новог натписа диска. Ова функција је подржана за GPT и MBR.
.RE
.sp
\fB\-c\fP, \fB\-\-compatibility\fP[=\fIрежим\fP]
.RS 4
Наводи режим сагласности, „dos“ или „nondos“. Основно је не\-ДОС режим. Зарад повратне сагласности, могуће је користити опцију без аргумента \fIрежим\fP – тада се користи основност. Знајте да се изборни аргумент \fIрежим\fP не може одвојити од опције \fB\-c\fP размаком, исправан облик је на пример \fB\-c\fP=\fIdos\fP.
.RE
.sp
\fB\-h\fP, \fB\-\-help\fP
.RS 4
Приказује текст помоћи и излази.
.RE
.sp
\fB\-V\fP, \fB\-\-version\fP
.RS 4
Исписује издање и излази.
.RE
.sp
\fB\-L\fP, \fB\-\-color\fP[=\fIкада\fP]
.RS 4
Боји излаз. Опционални аргумент \fIкада\fP може бити \fBauto\fP, \fBnever\fP или \fBalways\fP. Ако је аргумент \fIкада\fP“ изостављен, подразумева се \fBauto\fP. Боје се могу искључити; за текућу уграђену основност видите излаз \fB\-\-help\fP. Видите такође одељак БОЈЕ.
.RE
.sp
\fB\-l\fP, \fB\-\-list\fP
.RS 4
Исписује партиционе табеле за наведене уређаје и затим излази.
.sp
Ако није дат уређај, уређаји поменути у \fI/proc/partitions\fP (ако ова датотека постоји) се користе. Уређаји се увек исписују по реду по ком су наведени на линији наредби, или то ради кернел према списку у \fI/proc/partitions\fP.
.RE
.sp
\fB\-x\fP, \fB\-\-list\-details\fP
.RS 4
Исто као \fB\-\-list\fP, али даје више појединости.
.RE
.sp
\fB\-\-lock\fP[=\fIрежим\fP]
.RS 4
Користи искључиво БСД закључавање за уређај или датотеку над којом ради. Опционални аргумент \fIрежим\fP може бити \fByes\fP (да), \fBno\fP (не) (или 1 и 0) или \fBnonblock\fP (без_блока). Ако је аргумент \fIрежим\fP изостављен, подразумева се \fB"yes"\fP (да). Ова опција преписује променљиву окружења \fB$LOCK_BLOCK_DEVICE\fP. Основно је да се уопште не користи никакво закључавање, али се препоручује зарад избегавања сукоба са \fBsystemd\-udevd\fP(8) или другим алатима.
.RE
.sp
\fB\-n\fP, \fB\-\-noauto\-pt\fP
.RS 4
Не ствара сам основну партициону табелу на празном уређају. Партициону табелу треба изричито да направи корисник (наредбом као „o“, „g“, итд.).
.RE
.sp
\fB\-o\fP, \fB\-\-output\fP \fIсписак\fP
.RS 4
Наводи које ће се колоне излаза исписати. Користите \fB\-\-help\fP да добијете списак свих подржаних колона.
.sp
Основни списак колона се може проширити ако је \fIсписак\fP наведен у формату \fI+списак\fP (нпр., \fB\-o +UUID\fP).
.RE
.sp
\fB\-s\fP, \fB\-\-getsz\fP
.RS 4
Исписује величину у 512\-бајтним секторима сваког датог блок уређаја. Ова опција је ЗАСТАРЕЛА у корист \fBblockdev\fP(8).
.RE
.sp
\fB\-t\fP, \fB\-\-type\fP \fIврста\fP
.RS 4
Укључује подршку само за натписе диска наведене \fIврсте\fP, и искључује подршку за све остале врсте.
.RE
.sp
\fB\-u\fP, \fB\-\-units\fP[=\fIјединица\fP]
.RS 4
Приликом исписивања партиционих табела, приказује величине у „секторима“ или „цилиндрима“. Основно је да прикаже величине у секторима. Зарад повратне сагласности, могуће је користити опцију без аргумента \fIјединица\fP – тада се користи основност. Знајте да се изборни аргумент \fIјединица\fP не може одвојити од опције \fB\-u\fP размаком, исправан облик је на пример \*(Aq\fB\-u=\fP\fIцилиндри\fP\*(Aq.
.RE
.sp
\fB\-C\fP, \fB\-\-cylinders\fP \fIброј\fP
.RS 4
Наводи \fIброј\fP цилиндара диска. Стварно не знам зашто би неко желео то да уради (да лупи самог себе чекићем по прсту).
.RE
.sp
\fB\-H\fP, \fB\-\-heads\fP \fIброј\fP
.RS 4
Наводи број глава диска. (Није физички број, наравно, већ број коришћен за партиционе табеле.) Прихватљиве вредности су 255 и 16.
.RE
.sp
\fB\-S\fP, \fB\-\-sectors\fP \fIброј\fP
.RS 4
Наводи број сектора по стази диска. (Није физички број, наравно, већ број коришћен за партиционе табеле.) Прихватљива вредност је 63.
.RE
.sp
\fB\-w\fP, \fB\-\-wipe\fP \fIкада\fP
.RS 4
Брише систем датотека, потписе РАИД\-а и партиционе табеле са уређаја, да би се избегли могући сукоби. Аргумент \fIкада\fP може бити \fBauto\fP, \fBnever\fP (никада) или \fBalways\fP (увек). Када ова опција није дата, подразумева се \fBauto\fP, у ком случају се потписи бришу само када је у међудејственом режиму. У свим случајевима о откривеним потписима се извештава порукама упозорења пре прављења нове партиционе табеле. Видите такође наредбу \fBwipefs\fP(8).
.RE
.sp
\fB\-W\fP, \fB\-\-wipe\-partitions\fP \fIкада\fP
.RS 4
Брише систем датотека, потписе РАИД\-а и партиционе табеле са новостворених партиција, да би се избегли могући сукоби. Аргумент \fIкада\fP може бити \fBauto\fP, \fBnever\fP (никада) или \fBalways\fP (увек). Када ова опција није дата, подразумева се \fBauto\fP, у ком случају се потписи бришу само када је у међудејственом режиму и након корисниковог потврђивања. У свим случајевима о откривеним потписима се извештава порукама упозорења пре прављења нове партиције. Видите такође наредбу \fBwipefs\fP(8).
.RE
.sp
\fB\-V\fP, \fB\-\-version\fP
.RS 4
Исписује податке о издању и излази.
.RE
.SH "УРЕЂАЈИ"
.sp
\fIУређај\fP је обично \fI/dev/sda\fP, \fI/dev/sdb\fP или тако нешто. Назив уређаја се односи на читав диск. Стари системи без „libata“ (библиотеке коришћене унутар Линукс кернела за подршку АТА хост контролерима и уређајима) праве разлику између IDE и SCSI дискова. У том случају назив уређаја биће \fI/dev/hd*\fP (IDE) или \fI/dev/sd*\fP (SCSI).
.sp
\fIПартиција\fP је назив уређаја за којим следи број партиције. На пример, \fI/dev/sda1\fP је прва партиција на првом чврстом диску у систему. Видите такође документацију Линукс кернела (датотека „Documentation/admin\-guide/devices.txt“).
.SH "ВЕЛИЧИНЕ"
.sp
Прозорче „последњи сектор“ прихвата величине партиције наведене бројем сектора или у облику +/\-<величина>{K,B,M,G,...}.
.sp
Ако величина има префикс „+“ тада се тумачи као релативна на први сектор партиције. Ако величина има префикс „\-“ тада се тумачи као релативна највећој вредности (последњи доступан сектор за партицију).
.sp
In the case the size is specified in bytes, then the number may be followed by the multiplicative suffixes KiB (1024 bytes), MiB (1024*1024 bytes), and so on for GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB and YiB. The "iB" is optional, e.g., "K" has the same meaning as "KiB".
.sp
Релативне величине су увек поравнате у складу са У/И ограничењима уређаја. Облик „+/\-<величина>{K,B,M,G,...}“ се препоручује.
.sp
For backward compatibility \fBfdisk\fP also accepts the suffixes KB (1000 bytes), MB (1000*1000 bytes), and so on for GB, TB, PB, EB, ZB and YB. These 10^N suffixes are deprecated.
.SH "ДАТОТЕКЕ СКРИПТЕ"
.sp
\fBfdisk\fP allows reading (by \*(AqI\*(Aq command) \fBsfdisk\fP(8) compatible script files. The script is applied to in\-memory partition table, and then it is possible to modify the partition table before you write it to the device.
.sp
И супротно је могуће записати текући умеморисани распоред диска у датотеку скрипте наредбом „О“.
.sp
Датотеке скрипте су сагласне између \fBcfdisk\fP(8), \fBsfdisk\fP(8) \fBfdisk\fP и других „libfdisk“ програма. За више о овоме видите \fBsfdisk\fP(8).
.SH "НАТПИСИ ДИСКА"
.sp
\fBGPT (ГУИД партициона табела)\fP
.RS 4
ГПТ је савремени стандард за распоред партиционе табеле. ГПТ користи 64\-битне адресе логичког блока, суме провера, УУИД\-е и називе за партиције и неограничени број партиција (мада је број партиција обично ограничен на 128 у многим алатима за партиционисање).
.sp
Знајте да је први сектор још увек резервисан за \fBзаштитни ГЗП\fP у ГПТ спецификацији. Спречава само\-ГЗП алате партиционисања да лоше препознају и препишу ГПТ дискове.
.sp
ГПТ је увек бољи избор од ГЗП\-а, нарочито на савременом хардверу са УЕФИ подизним учитавачем.
.RE
.sp
\fBДОС\-врста (ГЗП)\fP
.RS 4
Партициона табела ДОС\-врсте може да опише неограничени број партиција. У сектору 0 има места за опис 4 партиције (које се називају „примарне“). Једна од њих може бити проширена партиција; то је кутија која садржи логичке партиције, са описима који се налазе на повезаном списку сектора, од којих сваки претходи одговарајућој логичкој партицији. Четири примарне партиције, било да их има или не, добијају бројеве од 1 до 4. Логичке партиције се нумеришу почевши од 5.
.sp
У партиционој табели ДОС\-врсте почетни померај и величина сваке партиције чувају се на два начина: као апсолутни број сектора (дат у 32 бита), и као триплета \fBцилиндри/главе/сектори\fP (дата у 10+8+6 бита). Први је у реду – са 512\-бајтним секторима ово ће радити све до 2 TB. Други начин има два проблема. Прво, ова Ц/Г/С поља се могу попунити само када су број глава и број сектора по стази познати. И друго, чак и да знамо који би то бројеви трабало да буду, 24 бита која су доступна нису довољна. ДОС користи само Ц/Г/С, Виндоуз користи оба, Линукс никада не користи Ц/Г/С. \fBЦ/Г/С адресирање је застарело\fP и може бити неподржано у неким новијим издањима \fBfdisk\fP\-а.
.sp
\fBPlease, read the DOS\-mode section if you want DOS\-compatible partitions.\fP \fBfdisk\fP does not care about cylinder boundaries by default.
.RE
.sp
\fBBSD/Sun\-врста\fP
.RS 4
„BSD/Sun“ натпис диска може да опише 8 партиција, где трећа треба да буде партиција „целог диска“. Немојте започети партицију која заправо користи његов први сектор (као разменска партиција) на цилиндру 0, јер ће то уништити натпис диска. Знајте да је \fBБСД натпис\fP обично угнежден унутар ДОС партиције.
.RE
.sp
\fBIRIX/SGI\-врста\fP
.RS 4
„IRIX/SGI“ натпис диска може да опише 16 партиција, где једанаеста треба да буде партиција читавог „волумена“, док девета треба да има натпис „заглавље волумена“. Заглавље волумена ће такође покрити партициону табелу, тј., почиње на нултом блоку и простире се по основи преко пет цилиндара. Преостали простор у заглављу волумена се може користити уносима директоријума заглавља. Ниједна партиција не може да се преклапа са заглављем волумена. Такође немојте мењати његову врсту нити правити неки систем датотека на њему, јер бисте изгубили партициону табелу. Користите ову врсту натписа само када радите са Линуксом на „IRIX/SGI“ рачунарима или „IRIX/SGI“ дисковима под Линуксом.
.sp
\fBsync\fP(2) и „ioctl(BLKRRPART)“ (поновно читање партиционе табеле са диска) се обављају пре изласка када партициона табела бива освежена.
.RE
.SH "ДОС РЕЖИМ И ДОС 6.X УПОЗОРЕЊЕ"
.sp
\fBNote that all this is deprecated. You don\(cqt have to care about things like\fP \fBgeometry and cylinders on modern operating systems. If you really want\fP \fBDOS\-compatible partitioning then you have to enable DOS mode and cylinder\fP \fBunits by using the \*(Aq\-c=dos \-u=cylinders\*(Aq fdisk command\-line options.\fP
.sp
Наредба ДОС 6.x ФОРМАТ тражи неке информације у првом сектору области података партиције, и сматра ову информацију поузданијом од информације у партиционој табели. ДОС ФОРМАТ очекује „DOS FDISK“ да очисти првих 512 бајтова области података партиције кад год дође до промене величине. ДОС ФОРМАТ ће тражити ту додатну информацију чак и када је дата опција „/U“ – ми сматрамо ово грешком у ДОС ФОРМАТ\-у и „DOS FDISK“\-у.
.sp
Доњи ред је тај ако користите \fBfdisk\fP или \fBcfdisk\fP(8) да измените величину уноса ДОС партиционе табеле, тада морате такође да користите \fBdd\fP(1) да \fBнулирате првих 512 бајтова\fP те партиције пре коришћења ДОС ФОРМАТ\-а за форматирање партиције. На пример, ако користите \fBfdisk\fP да направите унос ДОС партиционе табеле за \fI/dev/sda1\fP, тада (након изласка из \fBfdisk\fP\-а и поновног подизања Линукса тако да је информација партиционе табеле исправна) требало би да користите наредбу \fBdd if=/dev/zero of=/dev/sda1 bs=512 count=1\fP да нулирате првих 512 бајтова партиције.
.sp
\fBfdisk\fP usually obtains the disk geometry automatically. This is not necessarily the physical disk geometry (indeed, modern disks do not really have anything like a physical geometry, certainly not something that can be described in the simplistic Cylinders/Heads/Sectors form), but it is the disk geometry that MS\-DOS uses for the partition table.
.sp
Обично по основи све иде добро, и нема проблема ако је Линукс једини систем на диску. Међутим, ако диск треба да се дели са другим оперативним системима, често је добра идеја пустити да \fBfdisk\fP са другог оперативног система направи барем једну партицију. Када се Линукс подиже прегледа партициону табелу, и покушава да схвати која (лажна) геометрија је потребна за добру сарадњу са другим системима.
.sp
Кад год је партициона табела исписана у ДОС режиму, провера целовитости се обавља над уносима партиционе табеле. Ова провера потврђује да су физичке и логичке тачке почетка и краја истоветне, и да свака партиција почиње и завршава се на граници цилиндра (осим за прву партицију).
.sp
Нека издања МС\-ДОС\-а праве прву партицију која не почиње на граници цилиндра, већ на сектору 2 првог цилиндра. Партиције које почињу у цилиндру 1 не могу почињати на граници цилиндра, али ће ово највероватније изазвати потешкоће осим ако немате OS/2 на вашем рачунару.
.sp
За најбоље резултате, треба увек да користите програм партиционе табеле специфичан оперативном систему. На пример, треба да направите ДОС партиције програмом „DOS FDISK“ а Линукс партиције програмима Линукса \fBfdisk\fP или \fBcfdisk\fP(8).
.SH "БОЈЕ"
.sp
Обојавање излаза је примењено „\fBterminal\-colors.d\fP(5)“ функционалношћу. Изричито обојавање се може искључити празном датотеком
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fI/etc/terminal\-colors.d/fdisk.disable\fP
.br
.RE
.ll
.sp
за наредбу \fBfdisk\fP или за све алате са
.RS 3
.ll -.6i
.sp
\fI/etc/terminal\-colors.d/disable\fP
.br
.RE
.ll
.sp
Корисничке специфичне \fI$XDG_CONFIG_HOME/terminal\-colors.d\fP или \fI$HOME/.config/terminal\-colors.d\fP преписују општа подешавања.
.sp
Знајте да се обојавање излаза може укључити по основи, и у том случају \fIterminal\-colors.d\fP директоријуми не треба још да постоје.
.sp
Логички називи боја које подржава \fBfdisk\fP су:
.sp
\fBзаглавље\fP
.RS 4
Заглавље табела излаза.
.RE
.sp
\fBнаслов\-помоћи\fP
.RS 4
Наслови одељака помоћи.
.RE
.sp
\fBупоз\fP
.RS 4
Поруке упозорења.
.RE
.sp
\fBдобродошлица\fP
.RS 4
Порука добродошлице.
.RE
.SH "ОКРУЖЕЊЕ"
.sp
\fBFDISK_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „fdisk“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBFDISK_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „libfdisk“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBBLKID_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „libblkid“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBSMARTCOLS_DEBUG\fP=all
.RS 4
укључује излаз „libsmartcols“ прочишћавања.
.RE
.sp
\fBLIBSMARTCOLS_DEBUG_PADDING\fP=on
.RS 4
користи видљиве знакове попуњавања.
.RE
.sp
\fBLOCK_BLOCK_DEVICE\fP=<режим>
.RS 4
користи изричито БСД закључавање. Режим је 1 или 0. Видите \fB\-\-lock\fP за више о томе.
.RE
.SH "АУТОРИ"
.sp
.MTO "kzak\(atredhat.com" "Karel Zak" ","
.MTO "dave\(atgnu.org" "Davidlohr Bueso" ""
.sp
Изворно издање су написали Андриес Е. Брувер, А. В. Л Блан и други.
.SH "ПОГЛЕДАЈТЕ ТАКОЂЕ"
.sp
\fBcfdisk\fP(8),
\fBmkfs\fP(8),
\fBpartx\fP(8),
\fBsfdisk\fP(8)
.SH "ПРИЈАВЉИВАЊЕ ГРЕШАКА"
.sp
За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на \c
.URL "https://github.com/util\-linux/util\-linux/issues" "" "."
.SH "ДОСТУПНОСТ"
.sp
Наредба \fBfdisk\fP је део пакета „util\-linux“ који се може преузети са \c
.URL "https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util\-linux/" "Архиве Линукс кернела" "."