Редови заглавља¶

Опционални редови заглавља одређују опште информације које се примењују на партициону табелу. Формат линије реда је:

<name>: <value>

Тренутно препознатљива заглавља су:

јединица

label

label-id

first-lba

last-lba

table-length

grain

sector-size

Знајте да је могуће користити редове заглавља само пре него што је прва партиција наведена у улазу.

Формат неименованих поља¶

где сваки ред попуњава један описник партиције.

Поља су раздвојена размаком, зарезом (препоручљиво) или запетачком, за чиме по могућству следи размак; почетни и завршни размак се занемарују. Бројеви могу бити октални, децимални или хексадецимални; децимални је основно. Када је поље одсутно, празно или наведено као „-“ користи се основна вредност. Али када је дата опција -N (промена једне партиције), основност за свако поље је његова претходна вредност.

Основна вредност за почетак је први недодељени сектор поравнат у складу са У/И ограничењима уређаја. Основни померај почетка за прву партицију је 1 MiB. Ако за померајем следе суфикси множитеља (KiB, MiB, GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB), тада се број тумачи као померај у бајтовима. Од и2.38 када је дата опција -N (промена једне партиције), „+“ се може користити за повећање партиције померањем почетка партиције ако има слободног простора пре партиције.

Основна вредност величина означава „што је више могуће“; тј. до следеће партиције или до краја уређаја. Нумерички аргумент се по основи тумачи као број сектора, али ако после величине следи један од суфикса умножавања (KiB, MiB, GiB, TiB, PiB, EiB, ZiB и YiB), онда се број тумачи као величина партиције у бајтовима и она се затим поравнава према У/И ограничењима уређаја. „+“ се може користити уместо броја да би се повећала партиција што је више могуће. Знајте да је „+“ еквивалент основном понашању за нову партицију; постојећим партицијама величина ће се променити по потреби.

врста партиције је дата у хексадецималном облику за ГЗП (DOS) где је префикс 0x изборни; ГУИД ниска за ГПТ; пречица или алијас. Препоручује се коришћење два слова за ГЗП хексадецималне кодове да би се избегли сукоби између застареле скраћенице „E“ и „0E“ ГЗП хексадецималног кода. Зарад повратне сагласности sfdisk покушава да протумачи врсту као пречицу као прву могућност у скриптама партиционисања такође на другим местима (нпр. наредба --part-type) покушава пречице као последњу могућност.

Од v2.36 „libfdisk“ подржава алијасе врсте партиције као проширења пречицама. Алијас је једноставна људима читљива реч (нпр. „linux“).

Од v2.37 „libfdisk“ подржава називе врста партиција на улазу, занемарујући величину слова и све не-азбучно-бројевне и не-цифрене знакове у називу (нпр. „Linux /usr x86“ је исто као „linux usr-x86“).

Подржане пречице и алијаси:

L - alias 'linux'

S - alias 'swap'

Ex - alias 'extended'

H - alias 'home'

U - alias 'uefi'

R - alias 'raid'

V - alias 'lvm'

Основна вредност врсте је linux.

Пречица „X“ за Линукс проширену партицију (85) је застарела у корист „Ex“.

подизна је наведена као [*|-], као са подразумеваном не-подизном. Вредност овог поља није значајна за Линукс – када Линукс ради систем је већ подигнут – али може имати улогу за одређене учитаваче подизника система и за друге оперативне системе.

Формат именованих поља¶

Овај формат је читљивији, робуснији, проширив и омогућава навођење додатних информација (нпр. УУИД). Препоручује се да користите овај формат да одржите ваше скрипте читљивијим.

Поље уређај је изборно. sfdisk извлачи број партиције из назива уређаја. Омогућава навођење партиција насумичним редом. Ову функционалност најчешће користи --dump. Немојте је користити ако нисте сигурни.

вредност може бити између наводника (нпр., „name="Ово је назив партиције"). Поља start= и size= подржавају „+“ и „-“ на исти начин као и Формат неименованих-поља.

Тренутно подржана поља су:

start=број

size=број

bootable

attrs=ниска

uuid=ниска

name=ниска

type=код

Исписује у „sfdisk“ сагласном формату¶

Користи --dump наредбу да сачува опис распореда уређаја у датотеку текста. Формат исписа је погодан за каснији улаз sfdisk-а. На пример:

Ово се касније може вратити:

Note that sfdisk completely restores partition types and partition UUIDs. This could potentially become problematic if you duplicate the same layout to different disks, as it may result in duplicate UUIDs within your system.

Потпуна бинарна резерва¶

Ако желите да направите потпуну бинарну резерву свих сектора у којима је похрањена партициона табела, онда користите наредбу --backup-pt-sectors. Она записује секторе у датотекама ~/sfdisk-<уређај>-<померај>.bak. Основни назив датотеке резерве може да се измени опцијом --backup-file. Датотеке резерве садрже само необрађене податке са уређаја. На пример:

ГПТ заглавље се касније може вратити:

Могуће је такође користити опцију --backup за стварање исте резерве одмах по покретањ за друге sfdisk наредбе. На пример, направите резерву партиционе табеле пре брисања свих партиција из партиционе табеле:

Исти концепт датотека резерве користи и wipefs(8).

Знајте да sfdisk од издања 2.26 више не доставља опцију -I за враћање сектора. dd(1) обезбеђује све неопходне функционалности.