MOUNT(8)

Администрација система

MOUNT(8)

НАЗИВ¶

mount - прикачиње систем датотека

УВОД¶

mount [-h|-V]

mount [-l] [-t fstype]

mount -a [-fFnrsvw] [-t fstype] [-O optlist]

mount [-fnrsvw] [-o options] device|mountpoint

mount [-fnrsvw] [-t fstype] [-o options] device mountpoint

mount --bind|--rbind|--move olddir newdir

ОПИС¶

Све датотеке приступачне у Уникс систему су распоређене у једно велико стабло, у хијерархију датотека, укорењену на /. Ове датотеке се могу распоредити на неколико уређаја. Наредба mount служи за прикачињање система датотека који се налази на неком уређају на велико стабло датотека. Насупрот томе, наредба umount(8) ће га поново одвојити. Систем датотека се користи за контролисање начина на који се подаци чувају на уређају или се достављају на виртуелни начин путем мреже или других услуга.

Уобичајени облик наредбе mount је:

mount -t type device dir

Ово говори кернелу да приложи систем датотека нађен на уређају (који је врсте врста) у директоријум дир. Опција -t врста је опциона. Наредба mount обично је у могућности да открије систем датотека. Администраторска овлашћења су неопходне за качење система датотека по основи. Погледајте одељак „Качења неадминистратора“ испод за више о томе. Претходни садржај (ако постоји) и власник и режим дир-а постају невидљиви, и све док овај систем датотека остаје прикачен, назив путање дир се односи на корен система датотека на уређају.

Ако је дат само директоријум или уређај, на пример:

mount /dir

тада mount тражи тачку качења (а ако је не нађе тада тражи уређај) у /etc/fstab датотеци. Могуће је користити опције --target или --source да би се избегло нејасно тумачење датог аргумента. На пример:

mount --target /mountpoint

Исти систем датотека може бити прикачен више пута, а у неким случајевима (нпр. мрежни систем датотека) исти систем датотека може бити прикачен на исту тачку качења више пута. Наредба mount не примењује никакву политику за контролу овог понашања. Сво понашање контролише кернел и обично је специфично за управљачки програм система датотека. Изузетак је --all, у овом случају се занемарују већ прикачени системи датотека (погледајте --all испод за више о томе).

Исписује качења¶

Режим исписа се одржава само зарад повратне садејствености.

За робуснији и прилагодљивији излаз користите findmnt(8), нарочито у вашим скриптама. Знајте да су контролни знакови у називу тачке качења замењени знаком питања „?“.

Следећа наредба исписује све прикачене системе датотека (врсте врста):

mount [-l] [-t type]

Опција -l додаје натписе на овај списак. Видите испод.

Означавање уређаја и система датотека¶

Већина уређаја је назначено називом датотеке (специјалног блок уређаја), као /dev/sda1, али има и других могућности. На пример, у случају NFS качења, уређај може да изгледа као knuth.cwi.nl:/dir.

Називи уређаја партиција диска су нестабилни; поновно подешавање хардвера и додавање или уклањање уређаја може довести до промене у називима. Ово је разлог зашто се топло препоручује коришћење одредника система датотека или партиција као што су УУИД или НАТПИС. Тренутно подржани одредници (ознаке):

LABEL=натпис

Људима читљив одредник система датотека. Видите такође -L.

UUID=УУИД

Универзално јединствени одредник система датотека. Формат УУИД-а је обично низ хексадецималних цифара одвојених цртицама. Видите такође -U.

Знајте да mount користи УУИД-е као ниске. УУИД-и са линије наредби или из fstab-а(5) се не преводе у унутрашње бинарно представљање. Представљање ниске УУИД-а треба да се заснива на знакове малих слова.

PARTLABEL=натпис

Одредник партиције читљив људима. Овај одредник је независтан на систему датотека и не мења се mkfs или mkswap радњама. Подржан је на пример за ГУИД партиционе табеле (ГПТ).

PARTUUID=УУИБ

Универзално јединствен одредник партиције. Овај одредник је независтан на систему датотека и не мења се mkfs или mkswap радњама. Подржан је на пример за ГУИД партиционе табеле (ГПТ).

ID=ид

ИД уређаја хардверског блока како га ствара „udev“. Овај одредник се обично заснива на WWN-у (јединствени одредник складиштења) и додељује га произвођач хардвера. Погледајте ls /dev/disk/by-id за више детаља, потребан је овај директоријум и покретање „udevd“-а. Овај одредник се не препоручује за општу употребу јер одредник није изричито дефинисан и зависи од „udev“-а, „udev“ правила и хардвера.

Наредба lsblk --fs обезбеђује предпреглед система датотека, НАТПИС-а и УУИД-а на доступним блок уређајима. Наредба blkid -p <уређај> доставља појединости о систему датотека на наведеном уређају.

Не заборавите да нема гаранције да су УУИД-и и натписи стварно јединствени, нарочито ако преместите, делите или умножите уређај. Користите lsblk -o +УУИД,ПАРТУУИД да проверите да су УУИД-и стварно јединствени на вашем систему.

Препоручена поставка је коришћење ознака (нпр. UUID=ууид) уместо /dev/disk/by-{label,uuid,id,partuuid,partlabel} симболичких веза „udev“-а у /etc/fstab датотеци. Ознаке су читљивије, снажније и преносиве. Наредба mount(8) изнутра користи симболичке везе „udev“-а, тако да коришћење симболичких веза у /etc/fstab нема предности над ознакама. За више појединости видите libblkid(3).

Систем датотека proc није придружен са посебним уређајем и када га прикачите, произвољна кључна реч – на пример, proc – може се користити уместо одредбе уређаја. (Произвољан избор none је мање срећан: порука о грешци „none је већ прикачен“ из mount-а може бити збуњујућа.)

Датотеке „/etc/fstab“, „/etc/mtab“ и „/proc/mounts“¶

Датотека /etc/fstab (видите fstab(5)), може садржати редове који описују који се уређаји обично каче где, користећи које опције. Основна локација датотеке fstab(5) може се заменити опцијом линије наредби --fstab path (погледајте испод за више о томе).

Наредба

mount -a [-t type] [-O optlist]

(обично се даје у скрипти подизања система) доводи до тога да се сви системи датотека поменути у fstab-у (одговарајуће врсте и/или који имају или немају одговарајуће опције) прикаче како је назначено, осим оних чији ред садржи кључну реч noauto. Додавање опције -F учиниће да mount клонира, тако да се системи датотека прикачињу паралелно.

Приликом качења система датотека поменутог у fstab-у или mtab-у, довољно је навести на линији наредби само уређај, или само тачку качења.

Програми mount и umount(8) традиционално одржавају списак тренутно прикачених система датотека у датотеци /etc/mtab. Подршка за регуларну класичну /etc/mtab је потпуно искључена у време превођења по основи, јер је на тренутним Линукс системима стога боље направити /etc/mtab-у симболичку везу до /proc/mounts. Регуларна mtab датотека која се одржава у корисничком простору не може поуздано да ради са називним просторима, контејнерима и другим напредним Линукс функцијама. Ако регуларна mtab подршка је укључена, тада је могуће користити датотеку као и симболичку везу.

Ако аргументи нису дати наредби mount, исписује се списак прикачених система датотека.

Ако желите да заобиђете опције качења из /etc/fstab, треба да користите опцију -o:

mount device|dir -o options

и тада ће опције качења са чиније наредби бити придодате на списак опција из /etc/fstab-а. Ово основно понашање се може изменити коришћењем опције --options-mode. Уобичајено понашање је да последња опција има предност ако има сукоба.

Програм mount не чита датотеку /etc/fstab ако су и уређај (или НАТПИС, УУИД, ИД, ПАРТУУИД или ПАРТНАТПИС) и дир наведени. На пример, за качење уређаја foo на /dir:

mount /dev/foo /dir

Ово основно понашање се може изменити коришћењем --options-source-force опције линије наредбе да увек чита подешавање из fstab-а. За кориснике који нису администратори mount увек чита fstab подешавање.

Качења не-администратора¶

Нормално, само администратор може да прикачи системе датотека. Међутим, када fstab садржи опцију user у реду, било ко може да прикачи одговарајући систем датотека.

Стога, дати ред

/dev/cdrom /cd iso9660 ro,user,noauto,unhide

сваки корисник може да прикачи „iso9660“ систем датотека који се нађе на убаченом CDROM-у коришћењем наредбе:

mount /cd

Знајте да је mount врло изричит о корисницима који нису администратори а све путање наведене на линији наредби се проверавају пре него што се fstab обради или се изврши помоћнички програм. Строго се препоручује да се користи исправна тачка качења за навођење система датотека, у супротном mount може да не успе. На пример лоша је замисао користити NFS или CIFS извор на линији наредби.

Од „util-linux“-а 2.35, mount не излази када су корисничка овлашћења неодговарајућа према унутрашњим безбедносним правилима „libmount“-а. Уместо тога, одбацује „suid“ овлашћења и наставља као обичан корисник који није администратор. Ово понашање подржава случајеве коришћења у којима администраторска овлашћења нису неопходна (нпр. системи датотека споја, кориснички називни простори, итд.).

За више детаља, погледајте fstab(5). Само корисник који је прикачио систем датотека може поново да га откачи. Ако би било који корисник требало да буде у могућности да га откачи, онда користите users уместо user у fstab реду. Опција owner је слична опцији user, са ограничењем да корисник мора бити власник специјалне датотеке. Ово може бити корисно нпр. за /dev/fd ако скрипта пријаве чини корисника конзоле власником овог уређаја. Опција group је слична, са ограничењем да корисник мора бити члан групе специјалне датотеке.

The user mount option is accepted if no username is specified. If used in the format user=someone, the option is silently ignored and visible only for external mount helpers (/sbin/mount.<type>) for compatibility with some network filesystems.

Радња качења свезе¶

Поново прикачиње део хијерархије датотеке негде другде. Позив је:

mount --bind olddir newdir

или коришћењем овог уноса fstab-а:

/olddir /newdir none bind

После овог позива исти садржаји су приступљиви на два места.

Важно је разумети да „bind“ не ствара никакву другу класу или специјални чвор у VFS кернела. „bind“ је само још једна радња за прикачињање система датотека. Нема нигде причуваних информација да је систем датотека прикачен радњом „bind“. старидир и новидир су независни а старидир може бити откачен.

Неко може такође поново да прикачи једну датотеку (на једној датотеци). Такође је могуће коришћење свезе качења за стварање тачке качења из обичног директоријума, на пример:

mount --bind foo foo

Позив свезе качења прилаже само (део) један систем датотека, нису могућа подкачења. Читавој хијерархији датотеке укључујући подкачења се може приложити друго место коришћењем:

mount --rbind olddir newdir

Знајте да ће опције качења система датотека које одржава кернел остати исте као оне на изворној тачки качења. Опције качења корисничког простора (нпр. _netdev) неће бити умножене са mount и неопходно је изричито навести опције на линији наредби mount-а.

Од „util-linux“-а 2.27 mount допушта промену опција качења прослеђујући односне опције уз --bind. На пример:

mount -o bind,ro foo foo

Ова функција није подржана Линукс кернелом; примењена је у корисничком простору додатним mount(2) поновним качењем системског позива. Ово решење није атомско.

Заменски (класични) начин за стварање свезу качења само читања је коришћење радње поновног качења, на пример:

mount --bind olddir newdir

mount -o remount,bind,ro olddir newdir

Знајте да ће свеза само читања створити тачку качења само за читање (VFS унос, али ће суперблок система датотека бити још увек уписив, што значи да ће стари-дир бити уписив, али ће нови-дир бити само за читање.

Такође је могуће изменити „nosuid“, „nodev“, „noexec“, „noatime“, „nodiratime“, „relatime“ и „nosymfollow“ VFS заставице уноса путем радње „remount,bind“. Остале заставице (на пример заставице специфичне систему датотека) се тихо занемарују. Класични системски позив mount(2) не дозвољава дубинско мењање опција качења (на пример са -o rbind,ro). Дубинска семантика је могућа са новим mount_setattr(2) позивом система кернела и подржана је од „libmount“-а из „util-linux“-а и2.39 новим експерименталним „дубинским“ аргументом опције (нпр. -o rbind,ro=recursive) . За више детаља погледајте одељак ОПЦИЈЕ КАЧЕЊА НЕЗАВИСНОГ СИСТЕМА ДАТОТЕКА.

Од „util-linux“-а 2.31, mount занемарује заставицу bind из /etc/fstab при радњи remount (ако је -o remount наведено на линији наредби). Ово је неопходно за потпуну контролу опција качења при поновном качењу путем линије наредби. У претходним издањима ознака свезивања је увек примењивана и било је немогуће поново дефинисати опције качења без интеракције са семантиком свезивања. Ово понашање mount-а не утиче на ситуације када је „remount,bind“ наведено у датотеци /etc/fstab.

Радња премештања¶

Премешта mounted tree на друго место (самостално). Позив је:

mount --move olddir newdir

Ово ће довести до тога да ће садржај који се претходно појавио под стари-дир сада бити доступан под нови-дир. Физичка локација датотека није измењена. Знајте да стари-дир треба да буде тачка качења.

Знајте такође да премештање качења које се налази под дељеним качењем је неисправно и неподржано. Користите findmnt -o МЕТА,ПРОСТИРАЊЕ да видите текуће опције простирања.

Радње дељеног подстабла¶

Од Линукса 2.6.15 могуће је означити качење и његова подкачења као дељена, приватна, подређена или неповезива. Дељено качење пружа могућност стварања огледала тог качења тако да се качења и откачињања унутар било којег огледала простиру на друго огледало. Подређено качење прима простирање са свог главника, али не и обрнуто. Приватно качење нема способности простирања. Неповезиво качење је приватно качење које се не може клонирати радњом свезивања. Детаљна семантика је документована у датотеци Documentation/filesystems/sharedsubtree.txt у изворном стаблу кернела; видите такође mount_namespaces(7).

Подржане радње су:

mount --make-shared тачка-качења
mount --make-slave тачка-качења
mount --make-private тачка-качења
mount --make-unbindable тачка-качења

Следеће наредбе омогћавају да дубински изменимо врсту свих качења под датом тачком качења.

mount --make-rshared тачка-качења
mount --make-rslave тачка-качења
mount --make-rprivate тачка-качења
mount --make-runbindable тачка-качења

mount does not read fstab(5) when a --make-* operation is requested. All necessary information has to be specified on the command line.

Знајте да Линукс кернел не омогућава измену више опција простирања са једним mount(2) системским позивом, а опције се не могу мешати са другим опцијама качења и радњама.

Од „util-linux“-а 2.23 наредба mount се може користити за прављење више измена простирања (топологије) једним mount(8) позивом и то такође заједно са другим радњама качења. Заставице простирања се примењују додатним mount(2) системским позивом када су претходеће радње качења биле успешне. Знајте да овај случај коришћења није атомски. Могуће је навести заставице простирања у fstab-у(5) као опције качења (private, slave, shared, unbindable, rprivate, rslave, rshared, runbindable).

На пример:

mount --make-private --make-unbindable /dev/sda1 /foo

је исто што и:

mount /dev/sda1 /foo
mount --make-private /foo
mount --make-unbindable /foo

ОПЦИЈЕ ЛИНИЈЕ НАРЕДБИ¶

Читав скуп опција качења коришћен позивањем mount-а је одређен прво извлачењем опција качења за систем датотека из fstab табеле, затим примењивањем било које опције наведене аргументом -o, и на крају применом опције -r или -w, када је присутна.

Наредба mount не прослеђује све опције линије наредбе /sbin/mount.суфикс помоћницима качења. Сучеље између mount-а и помоћника качења је описано испод у одељку СПОЉНИ ПОМОЋНИЦИ.

Опције линије наредби доступне за наредбу mount су:

-a, --all

Качи све системе датотека (датих врста) поменуте у fstab-у (осим оних чији ред садржи кључну реч noauto). Системи датотека се каче према њиховом редоследу у fstab-у. Наредба mount упоређује изворни систем датотека, циљни (и корен система датотека за качење свезивања или „btfrs“) да би открила већ прикачене системе датотека. Табела кернела са већ прикаченим системима датотека се ставља у оставу током mount --all. То значи да ће сви двоструки fstab уноси бити прикачени.

Исправна функционалност зависи од /proc (за откривање већ прикачених система датотека) и од /sys (за процену ознака система датотека као што је „УУИД=“ или „НАТПИС=“). Строго се препоручује да се прикаче /proc и /sys системи датотека пре него што се mount -a изврши, или да се држе „/proc“ и „/sys“ на почетку fstab.

Опцију --all је могуће такође користити за радњу поновног качења. У овом случају сви филтери (-t и -O) се примењују на табели већ прикачених система датотека.

Од издања 2.35 могуће je користити опцију линије наредби -o за измену опције качења из fstab-а (видите такође --options-mode).

Знајте да је лоша замисао користити mount -a за проверу fstab-а. Препоручено решење је findmnt --verify.

-B, --bind

Поново качи подстабло негде другде (тако да су његови садржаји доступни на оба места). Видите изнад, под Радње качења свезе.

-c, --no-canonicalize

Don’t canonicalize paths. The mount command canonicalizes all paths (from the command line or fstab) by default. This option can be used together with the -f flag for already canonicalized absolute paths. The option is designed for mount helpers which call mount -i. It is strongly recommended to not use this command-line option for normal mount operations.

Знајте да mount не прослеђује ову опцију помоћницима /sbin/mount.врста.

-F, --fork

(Користи се у садрјству са -a.) Клонира нову инкарнацију mount-а за сваки уређај. Ово ће вршити прикачињање на различитим уређајима или различитим NFS серверима у паралели. Ово има предност јер је брже; такође NFS временски истеци се одвијају паралелно. Недостатак је што редослед радњи качења није дефинисан. Дакле, не можете користити ову опцију ако желите да прикачите и /usr и /usr/spool.

-f, --fake

Causes everything to be done except for the mount-related system calls. The --fake option was originally designed to write an entry to /etc/mtab without actually mounting.

The /etc/mtab is no longer maintained in userspace, and starting from version 2.39, the mount operation can be a complex chain of operations with dependencies between the syscalls. The --fake option forces libmount to skip all mount source preparation, mount option analysis, and the actual mounting process.

The difference between fake and non-fake execution is huge. This is the reason why the --fake option has minimal significance for the current mount(8) implementation and it is maintained mostly for backward compatibility.

-i, --internal-only

Не позива помоћника /sbin/mount.систем-датотека чак и ако постоји.

-L, --label натпис

Прикачиње партицију која има наведени натпис.

-l, --show-labels

Додаје натписе у излазу „mount“-а. mount мора имати дозволу за читање диск уређаја (нпр. да буде администратор „постави-ИД-корисника“) да би ово радило. Неко може да постави такав натпис за „ext2“, „ext3“ или „ext4“ користећи e2label(8) алатку, или за XFS користећи xfs_admin(8), или за „reiserfs“ користећи reiserfstune(8).

-M, --move

Премешта подстабло на неко друго место. Видите изнад, пододељак Радња премештања.

-m, --mkdir[=режим]

Омогућава прављење циљног директоријума (тачке качења) ако још увек не постоји. Алијас за „-o X-mount.mkdir[=режим]“, основни режим је 0755. За више појединости испод видите X-mount.mkdir.

--map-groups, --map-users inner:_outer_:_count_

Add the specified user/group mapping to an X-mount.idmap map. These options can be given multiple times to build up complete mappings for users and groups. For more details see X-mount.idmap below.

--map-users /proc/PID/ns/user

Use the specified user namespace for user and group mapping in an id-mapped mount. This is an alias for "-o X-mount.idmap=/proc/PID/ns/user" and cannot be used twice nor together with the inner:_outer_:_count_ option format above. For more details see X-mount.idmap below.

-n, --no-mtab

Качи без писања у /etc/mtab. Ово је неопходно на пример када је /etc на систему датотека само за читање.

-N, --namespace називни-простор

Обавља радњу качења у називном простору качења наведеног са ns. ns је или ПИД процеса који ради у том називном простору или специјална датотека представљајући тај називни простор.

mount switches to the mount namespace when it reads /etc/fstab, writes /etc/mtab: (or writes to _/run/mount) and calls mount(2), otherwise it runs in the original mount namespace. This means that the target namespace does not have to contain any libraries or other requirements necessary to execute the mount(2) call.

Видите mount_namespaces(7) за више информација.

-O, --test-opts опције

Ограничава скуп система датотека на које се опција -a примењује. У том погледу је као опција -t осим тога да је -O безкорисно без -a. На пример, наредба

mount -a -O no_netdev

качи све системе датотека изузев оних који имају опцију netdev наведену у пољу опција у /etc/fstab датотеци.

Разликује се од -t у чему се свака опција тачно поклапа; водеће no на почетку једне опције не негира остатак.

Опције -t и -O су збирне у дејству; тако је, наредба

mount -a -t ext2 -O _netdev

качи све „ext2“ системе датотека опцијом netdev, нису сви системи датотека који су или „ext2“ или имају наведену netdev опцију.

-o, --options опције

Користи наведене опције качења. Аргумент опције је списак раздвојен зарезом. На пример:

mount LABEL=mydisk -o noatime,nodev,nosuid

Знајте да је редослед опција важан, јер последња опција побеђује ако постоји нека сукобљавајућа. Опције из линије наредби такође подразумевано замењују опције из „fstab“-а.

За више о томе, погледајте одељке ОПЦИЈЕ КАЧЕЊА НЕЗАВИСНЕ ОД СИСТЕМА ДАТОТЕКА и ОПЦИЈЕ КАЧЕЊА СПЕЦИФИЧНЕ СИСТЕМУ ДАТОТЕКА.

--onlyonce

Forces mount command to check if the filesystem is already mounted. This behavior is the default for --all; otherwise, it depends on the kernel filesystem driver. Some filesystems may be mounted more than once on the same mount point (e.g. tmpfs).

--options-mode режим

Контролише како да укомбинује опције из fstab/mtab са опцијама са линије наредби. режим може бити нешто од ignore, append, prepend или replace. На пример, append значи да су опције из fstab-а придодате опцијама са линије наредби. Основна вредност је prepend – што значи да се опције линије наредби израчунавају након fstab опција. Знајте да последња опција има првенство ако има сукобљавања.

--options-source извор

Извор основних опција. извор је зарезом раздвојен списак fstab, mtab и disable. disable искључује fstab и mtab и укључује --options-source-force. Основна вредност је fstab,mtab.

--options-source-force

Користи опције из fstab/mtab чак и ако су уређај и дир наведени.

-R, --rbind

Поново качи подстабло и сва могућа подкачења негде другде (тако да су његови садржаји доступни на оба места). Видите изнад, пододељак Радње качења свезе.

-r, --read-only

Прикачиње систем датотека само за читање. Синоним је -o ro.

Знајте да, у зависности од врсте система датотека, стања и понашања кернела, систем може још увек да пише на уређају. На пример, „ext3“ и „ext4“ ће поновити журнал ако је систем датотека прљав. Да спречите ову врсту приступа писања, можете пожелети да прикачите „ext3“ или „ext4“ систем датотека са ro,noload опцијама качења или да поставите сам блок уређај на режим само за читање, видите наредбу blockdev(8).

-s

Толеришите неуредне опције качења уместо неуспеха. Ово ће занемарити опције качења које врста система датотека не подржава. Не подржавају сви системи датотека ову опцију. Тренутно је подржава само помоћник качења mount.nfs.

--source уређај

Ако је дат само један аргумент за наредбу mount, тада се аргумент може тумачити као циљ (тачка качења) или извор (уређај). Ова опција вам омогућава да изричито дефинишете да је аргумент извор качења.

--target директоријум

Ако је дат само један аргумент за наредбу качења, тада се аргумент може тумачити као циљ (тачка качења) или извор (уређај). Ова опција вам омогућава да изричито дефинишете да је аргумент циљ качења.

--target-prefix директоријум

Унапред додаје наведени директоријум свим метама качења. Ова опција се може користити да прати fstab, али су радње качења урађене на другом месту, на пример:

mount --all --target-prefix /chroot -o X-mount.mkdir

прикачиње све из система fstab на /chroot, све недостајуће тачке качења су направљене (услед „X-mount.mkdir“). Видите такође --fstab да користите заменски fstab.

-T, --fstab путања

Наводи алтернативну fstab датотеку. Ако је путања директоријум, тада датотеке у директоријуму су поређане са strverscmp(3); датотеке које почињу тачком (.) или без .fstab проширења се занемарују. Опција може бити наведена више пута. Ова опција је углавном осмишљена за „initramfs“ или „chroot“ скрипте где је додатно подешавање наведено ван стандардног подешавања система.

Знајте да mount не прослеђује опцију --fstab помоћницима /sbin/mount.врста, што значи да ће алтернативне fstab датотеке бити невидљиве помоћницима. Ово није проблем за обична качења, али корисничка (не администратор) качења увек захтевају да fstab провери корисникова права.

-t, --types врста-сд

Аргумент који прати -t се користи да назначи врсту система датотека. Врсте система датотека које су тренутно подржане зависе од радног кернела. Видите /proc/filesystems и /lib/modules/$(uname -r)/kernel/fs за потпун списак система датотека. Најуобичајенији су ext2, ext3, ext4, xfs, btrfs, vfat, sysfs, proc, nfs и cifs.

Програми mount и umount(8) подржавају подврсте система датотека. Подврста је дефинисана суфиксом „.subtype“. На пример „fuse.sshfs“. Препоручује се коришћење бележења подвртсе уместо додавања било каквог префикса извору качења (на пример „sshfs#example.com“ је застарело).

Ако није дата опција -t, или ако је наведена врста auto, mount ће покушати да погоди жељену врсту. mount користи libblkid(3) библиотеку за погађање врсте система датотека; ако ово не да ништа што изгледа познато, mount ће покушати да прочита датотеку /etc/filesystems, или, ако не постоји, /proc/filesystems. Све врсте система датотека наведене тамо биће покушане, изузев заоне које су означене „nodev“ (нпр. devpts, proc и nfs). Ако се /etc/filesystems завршава у реду са једним *, „mount“ ће након тога прочитати /proc/filesystems. Приликом покушавања, све врсте система датотека биће прикачене са опцијом качења silent.

Врста auto може бити корисна за флопи дискете које прикачи корисник. Стварање датотеке /etc/filesystems може бити корисно за промену редоследа пробања (нпр., за пробање „vfat“-а пре „msdos“-а или „ext3“ пре „ext2“) или ако користите самоутоваривач модула кернела.

Може се навести више од једне врсте на зарезом раздвојеном списку, за опцију -t као и у /etc/fstab уносу. Списак врста система датотека за опцију -t може имати префикс no да би се навеле врсте система датотека на којима не треба предузимати никакве радње. Префикс no нема дејства када је наведен у /etc/fstab уносу.

Префикс no може бити значајан са опцијом -a. На пример, наредба

mount -a -t nomsdos,smbfs

прикачиње све системе датотека изузев оних врсте msdos и smbfs.

За већину врста све што програм mount треба да уради је да изда једноставан mount(2) системски позив, и није потребно детаљно познавање врсте система датотека. Међутим, за неколико врста (као што су nfs, nfs4, cifs, smbfs, ncpfs) потребан је ад-хок код. Системи датотека nfs, nfs4, cifs, smbfs, и ncpfs имају посебан програм за качење. Да би било могуће третирати све врсте на јединствен начин, mount ће извршити програм /sbin/mount.врста (ако постоји) када се позове са врстом врста. Пошто различита издања smbmount програма имају различите договоре позивања, /sbin/mount.smbfs можда мора да буде скрипта шкољке која поставља жељени позив.

-U, --uuid ууид

Прикачиње партицију која има наведени ууид.

-v, --verbose

Опширан режим.

-w, --rw, --read-write

Качи систем датотека за читање/писање. Читање-писање је основна вредност кернела а основност mount-а је да покуша само за читање ако претходни mount(2) системски позив са заставицама читања-писања на уређајима заштићеним од писања није успео.

Синоним је -o rw.

Знајте да навођење опције -w на линији наредби приморава mount да никада не покуша качење само за читање на уређајима заштићеним од писања или већ прикачене системе датотека само за читање.

-h, --help

Приказује текст помоћи и излази.

-V, --version

Исписује издање и излази.

ОПЦИЈЕ КАЧЕЊА НЕЗАВИСНЕ ОД СИСТЕМА ДАТОТЕКА¶

Неке од ових опција су корисне само када се појављују у датотеци /etc/fstab.

Неке од ових опција могу се укључити или искључити по основи у кернелу система. Да бисте проверили тренутну поставку, погледајте опције у /proc/mounts. Знајте да системи датотека такође имају основне опције качења специфичне за сваки систем датотека (видите на пример tune2fs -l излаз за „extN“ системе датотека).

Опције nosuid, noexec, nodiratime, relatime, noatime, strictatime, и nosymfollow се тумаче само апстрактним слојем VFS кернела и примењују се на чвор тачке качења, а не на сам систем датотека. Покушајте:

findmnt -o МЕТА,VFS-ОПЦИЈЕ,FS-ОПЦИЈЕ

да добавите потпун претпреглед о системима датотека и VFS опцијама.

Поставка само за читање (ro или rw) је протумачена VFS-ом и систем датотека и зависи од тога како је опција наведена на mount(8) линији наредби. Оновно је да се то тумачи на нивоу система датотека. Операција "-o bind,remount,ro" се примењује само на VFS тачку качења, а операција "-o remount,ro" се примењује на VFS и суперблок система датотека. Ова семантика омогућава стварање тачке качења само за читање, али задржава могућност уписивања у систем датотека са друге тачке качења.

Од и2.39 „libmount“ може да користи ново сучеље качења кернела да дубински постави VF опције. За компатибилност уназад, ова функција није подразумевано омогућена, иако се захтева дубинска радња (нпр. „rbind“). Аргумент нове опције „дубински“ може да се наведе, на пример:

mount -orbind,ro=recursive,noexec=recursive,nosuid /foo /bar

дубински свезује системе датотека из „/foo“ за „/bar“, „/bar“, и сва подкачења ће бити само за читање и неизвршавање, али само ће „/bar“ бити "nosuid". „Дубински“ опциони аргумент за VFS опције качења је ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА функција.

Следеће опције се примењују на сваки систем датотека који је прикачен (али их заправо не поштује сваки систем датотека – нпр., опција sync данас има дејства само за ext2, ext3, ext4, fat, vfat, ufs и xfs):

async

Сви У/И на систему датотека треба да буду урађени асинхроно. (Видите такође опцију sync.)

atime

Не користи функцију noatime, тако да је време приступа и-чвора контролисано основностима кернела. Видите такође описе опција качења relatime и strictatime.

noatime

Не освежава времена приступа и-чвора на овом систему датотека (нпр. за бржи приступ на колони вести да би убрзао сервере вести). Ово ради за све врсте и-чвора (такође и директоријуме), тако да подразумева nodiratime.

auto

Може бити прикачен опцијом -a.

noauto

Може бити прикачена изричито (тј. опција -a неће довести до качења система датотека).

context=контекст, fscontext=контекст, defcontext=контекст и rootcontext=контекст

Опција context= је корисна приликом качења система датотека који не подржавају проширене атрибуте, као што су флопи дискета или чврсти диск форматиран са VFAT-ом, или системи који обично не раде под СЕЛинуксом, као што је „ext3“ или „ext4“ форматирани диск са раднe станице која није СЕЛинукс. Такође можете користити context= на системима датотека у које немате поверења, као што је флопи дискета. Такође помаже у сагласности са системима датотека који подржавају „xattr“ на ранијим издањима кернела 2.4.<x>. Чак и тамо где су подржани „xattrs“-и, можете уштедети време тако да не морате да означавате сваку датотеку тако што ћете целом диску доделити један безбедносни контекст.

Опште коришћена опција за уклоњиве медије је context="system_u:object_r:removable_t.

Опција fscontext= ради за све системе датотека, без обзира на њихову „xattr“ подршку. Опција „fscontext“ поставља свеобухватни натпис система датотека на одређени безбедносни контекст. Овај натпис система датотека је одвојен од појединачних натписа на датотекама. Представља читав систем датотека за одређене врсте провера овлашћења, као што је током качења или стварања датотеке. Појединачни натписи датотека се и даље добијају из „xattr“-а на самим датотекама. Опција контекста заправо поставља збирни контекст који „fscontext“ обезбеђује, поред достављања истог натписа за појединачне датотеке.

Можете поставити основни безбедносни контекст за датотеке без натписа користећи опцију defcontext=. Ово замењује вредност постављену за датотеке без натписа у политици и захтева систем датотека који подржава „xattr“ натписивање.

Опција rootcontext= вам омогућава да експлицитно означите корени и-чвор СД који се качи пре него што тај СД или и-чвор постане видљив корисничком простору. Утврђено је да је ово корисно за ствари као што је Линукс без стања. Посебна вредност @target се може користити за доделу текућег контекста локације тачке качења мете.

Знајте да кернел одбија сваки захтев поновног качења који обухвата опцију контекста, „чак“ када није измењена из текућег контекста.

Warning: the context value might contain commas, in which case the value has to be properly quoted, otherwise mount will interpret the comma as a separator between mount options. Don’t forget that the shell strips off quotes and thus double quoting is required. For example:

mount -t tmpfs none /mnt -o \
'context="system_u:object_r:tmp_t:s0:c127,c456",noexec'

За више детаља, видите selinux(8).

defaults

Користи основне опције: rw, suid, dev, exec, auto, nouser, и async.

Знајте да стварни скуп свих основних опција качења зависи од кернела и врсте система датотека. Видите почетак овог одељка за више о томе.

dev

Тумачи знаковне или блок специјалне уређаје на систему датотека.

nodev

Не тумачи знаковне или блок специјалне уређаје на систему датотека.

diratime

Освежава времена приступа и-чвора директоријума на овом систему датотека. Ово је основно. (Ова опција се занемарује када је постављено noatime.)

nodiratime

Не освежава времена приступа и-чвора директоријума на овом систему датотека. (Ова опција се примењује када је постављено noatime.)

dirsync

Сва освежавања директоријума у систему датотека треба да се обаве синхроно. Ово утиче на следеће системске позиве: creat(2), link(2), unlink(2), symlink(2), mkdir(2), rmdir(2), mknod(2) и rename(2).

exec

Допушта извршавање бинарних и других извршних датотека.

noexec

Не допушта непосредно извршавање било којих бинарних на прикаченом систему датотека.

group

Омогућава обичном кориснику да прикачи систем датотека ако се једна од група тог корисника подудара са групом уређаја. Ова опција подразумева опције nosuid и nodev (осим ако их не замене наредне опције, као у реду опција group,dev,suid).

iversion

Сваки пут када се и-чвор измени, поље i_издање биће повећано.

noiversion

Не повећава поље и-чвора i_издања.

mand

Дозвољава обавезна закључавања на овом систему датотека. Видите fcntl(2). Ова опција је застарела у Линуксу 5.15.

nomand

Не допушта обавезна закључавања на овом систему датотека.

_netdev

Систем датотека се налази на уређају који захтева приступ мрежи (користи се зарад спречавања система да покуша да прикачи ове система датотека све док се мрежа не укључи на систему).

nofail

Не извештава о грешкама за овај уређај ако не постоји.

relatime

Освежава времена приступа и-чвора у односу на време измене или промене. Време приступа се освежава само ако је претходно време приступа било раније или исто кад и тренутно време измене или промене. (Слично као noatime, али не прекида mutt(1) или друге програме који морају да знају да ли је датотека прочитана од како је последњи пут измењена.)

Од Линукса 2.6.30, кернел подразумева понашање које обезбеђује ова опција (осим ако није наведено noatime), а опција strictatime је потребна за добијање традиционалне семантике. Поред тога, од Линукса 2.6.30, време последњег приступа датотеци се увек освежава ако је старија од 1 дана.

norelatime

Не користи функцију relatime. Видите такође опцију качења strictatime.

strictatime

Омогућава да се експлицитно захтева освежавање пуног „atime“-а. Ово омогућава да кернел пређе по основности на relatime или noatime, али и даље дозвољава корисничком простору да га замени. За више детаља о основним опцијама качења система погледајте /proc/mounts.

nostrictatime

Користи основно понашање кернела за освежења времена приступа и-чвора.

lazytime

Само освежава времена (atime, mtime, ctime) на умеморисаном издању и-чвора датотеке.

Ова опција качења значајно смањује писања у рабели и-чвора за оптерећења посла која обављају учестала насумична писања на унапред додељеним датотекама.

Временске ознаке на диску се освежавају само када:

•и-чвор треба да буде освежен за неким изменама које се не односе на временске ознаке датотеке

•програм упосли fsync(2), syncfs(2), или sync(2)

•се неизбрисани и-чвор избаци из меморије

•је прошло више од 24 сата од када је и-чвор записан на диск.

nolazytime

Не користи функцију „lazytime“.

suid

Поштује битове постави-ИД-корисника и постави-ИД-групе или могућности датотеке када извршава програме са тог система датотека.

nosuid

Не поштује битове „постави-ИД-корисника“ и „постави-ИД-групе“ или могућности датотеке приликом извршавања програма из овог система датотека. Поред тога, транзиције СЕЛинукс домена захтевају овлашћење nosuid_transition, што заузврат такође захтева могућност политике nnp_nosuid_transition.

silent

Укључује тиху опцију.

loud

Искључује тиху опцију.

owner

Омогућава обичном кориснику да прикачи систем датотека ако је тај корисник власник уређаја. Ова опција подразумева опције nosuid и nodev (осим ако их не замене наредне опције, као у реду опција owner,dev,suid).

remount

Покушава да поново прикачи већ прикачен ситем датотека. Ово се обично користи за измену опција качења за систем датотека, нарочито да се систем датотека само за читање учини уписивим. Не мења уређај или тачку качења.

Радња поновног качења заједно са опцијом bind има нарочиту семантику. Видите изнад, пододељак Радња качења свезе.

Подразумевано понашање кернела за VFS заставице качења (nodev,nosuid,noexec,ro) је да ресетује све неодређене заставице при поновном качењу. Зато mount(8) покушава да задржи тренутну поставку у складу са fstab или /proc/self/mountinfo. Ово подразумевано понашање је могуће променити помоћу --options-mode. Дубинска промена заставица качења (подржана од и2.39 на системима са mount_setattr(2) системским позивом), на пример, mount -o remount,ro=recursive, не користи „reset-unspecified“ понашање и ради као једноставна операција додавања/уклањања, а неодређене заставице се не мењају.

Функционалност поновног качења прати стандардни начин рада наредбе mount са опцијама из fstab-а. Ово значи да mount не чита fstab (или mtab) само када су наведени и уређај и директоријум.

mount -o remount,rw /dev/foo /dir

Након овог позива све старе опције качења се замењују и произвољне ствари из fstab-а (или mtab-а) се занемарују, изузев опције loop= која је изнутра створена и одржавана наредбом mount.

mount -o remount,rw /dir

Након овог позива, mount чита fstab и стапа ове опције са опцијама са линије наредби (-o). Ако се не нађе тачка качења у fstab-у, тада подразумева опције качења из /proc/self/mountinfo.

mount allows the use of --all to remount all already mounted filesystems which match a specified filter (-O and -t). For example:

mount --all -o remount,ro -t vfat

поново качи већ прикачене „vfat“ системе датотека у режиму само за читање. Сваки од система датотека је поново прикачен семантиком mount -o remount,ro /dir. Ово значи да наредба mount чита fstab или mtab и стапа ове опције са опцијама са линије наредби.

Прикачиње систем датотека само за читање.

Прикачиње систем датотека за читање-писање.

sync

Сви У/И на систему датотека треба да се ураде синхроно. У случају медија са ограниченим бројем циклуса писања (нпр. неки меморијски штапићи), sync може довести до скраћивања циклуса трајања.

user

Омогућава обичном кориснику да прикачи систем датотека. Име корисника који качи је уписано у датотеку mtab (или у приватну „libmount“ датотеку у /run/mount на системима без регуларног mtab) тако да овај исти корисник може поново да откачи систем датотека. Ова опција подразумева опције noexec, nosuid, и nodev (осим ако их не замене следеће опције, као у реду опције user,exec,dev,suid).

nouser

Забрањује обичном кориснику да прикачи систем датотека. Ово је основно; не подразумева ниједну другу опцију.

users

Омогућава било ком кориснику да прикачи и откачи систем датотека, чак и ако их је прикачио неки други обичан корисник. Ова опција подразумева опције noexec, nosuid и nodev (осим ако их не замене наредне опције, као у реду опција users,exec,dev,suid).

X-*

Све опције са префиксом „X-“ се тумаче као напомене или као програму специфичне опције корисничког простора. Ове опције се не чувају у корисничком простору (нпр., у mtab датотеци), нити се шаљу „mount.врста“ помоћницима нити mount(2) системском позиву. Предложени формат је X-називпрограма.опција.

x-*

Исто као опције X-*, али се трајно чувају у корисничком простору. То значи да су опције доступне и за umount(8) или друге радње. Знајте да је одржавање опција качења у корисничком простору незгодно, јер је неопходно користити алате засноване на „libmount“-у и не постоји гаранција да ће опције увек бити доступне (на пример након премештања радње качења или у недељеном називном простору).

Знајте да пре „util-linux“-а и2.30 „x-“ опције нису одржаване од стране „libmount“-а и сачуване у корисничком простору (функционалност је била иста као за „X-“ сада), али због све већег броја случајева коришћења (у „initrd“-у, „systemd“-у итд.) функционалност је проширена како би постојеће fstab поставке остале употребљиве без промене.

X-mount.auto-fstypes=списак

Одређује дозвољене или забрањене врсте система датотека за аутоматско откривање система датотека.

списак је списак назива система датотека одвојених зарезима. Аутоматско откривање система датотека покреће се „auto“ врстом система датотека или када врста система датотека није наведена.

The list follows how mount evaluates type patterns (see -t for more details). Only specified filesystem types are allowed, or all specified types are forbidden if the list is prefixed by "no".

На пример, „X-mount.auto-fstypes="ext4,btrfs"“ прихвата само „ext4“ и „btrfs“, а „X-mount.auto-fstypes="novfat,xfs"“ прихвата све системе датотека осим „vfat“ и „xfs“.

Note that comma is used as a separator between mount options, it means that auto-fstypes values have to be properly quoted, don’t forget that the shell strips off quotes and thus double quoting is required. For example:

mount -t auto -o’X-mount.auto-fstypes="noext2,ext3"' /dev/sdc1 /mnt/test

X-mount.mkdir[=режим]

Омогућава да се направи циљни директоријум (тачка качења) ако још није изашао. Опциони аргумент режим наводи режим приступа систему датотека који се користи за mkdir(2) у окталној забелешци. Основни режим је 0755. Ова функција је подржана само за кориснике администраторе или када се mount извршава без „suid“ дозвола. Опција је такође подржана као x-mount.mkdir, ово бележење је застарело од и2.30. Такође погледајте опцију линије наредби --mkdir.

X-mount.subdir=директоријум

Allow mounting sub-directory from a filesystem instead of the root directory. For now, this feature is implemented by temporary filesystem root directory mount in unshared namespace and then bind the sub-directory to the final mount point and umount the root of the filesystem. The sub-directory mount shows up atomically for the rest of the system although it is implemented by multiple mount(2) syscalls.

Note that this feature will not work in session with an unshared private mount namespace (after unshare --mount) on old kernels or with mount(8) without support for file-descriptors-based mount kernel API. In this case, you need unshare --mount --propagation shared.

This feature is EXPERIMENTAL.

X-mount.owner=корисник|УИД, X-mount.group=група|ГИД

Поставља власништво тачке-качења након качења. Називи се решавају у називном простору качења мете, видите -N.

X-mount.mode=режим

Поставља режим тачке-качења након качења.

X-mount.idmap=id-type:id-mount:id-host:id-range [id-type:id-mount:id-host:id-range], X-mount.idmap=file

Користите ову опцију за стварање идмапираног качења. Идмапирано качење омогућава промену власништва над свим датотекама које се налазе испод качења у складу са ИД-мапирањем повезаним са корисничким називним простором. Промена власништва је везана за време трајања и локализована на релевантно качење. Одговарајуће ИД-мапирање се може навести на два начина:

•Корисник може директно да наведе ИД-мапирање.

ИД-мапирање се мора навести коришћењем синтаксе ид-врста:ид-качење:ид-домаћин:ид-опсег. Навођењем u као префикс ид-врсте ствара УИД-мапирање, g ствара ГИД-мапирање а изостављање ид-врсте или навођење b ствара се УИД- ГИД-мапирање. Параметар ид-качење назначава почетни ИД у новом качењу. Параметар ид-домаћин назначава почетни ИД у систему датотека. Параметар ид-опсег назначава колико ће ИД-ова бити мапирано. Могуће је навести неколико ИД-мапирања. Појединачно ИД-мапирање мора бити раздвојено размацима.

На пример, ИД-мапирање X-mount.idmap=u:1000:0:1 g:1001:1:2 5000:1000:2 ствара ид-мапирано качење где је УИД 0 мапиран на УИД 1000, ГИД 1 је мапиран на ГУИД 1001, ГИД 2 је мапиран на ГИД 1002, УИД и ГИД 1000 су мапирани на 5000, а УИД и ГИД 1001 су мапирани на 5001 у качењу.

Када је ИД-мапирање директно наведено, новом корисничком називном простору биће додељено тражено ИД-мапирање. Новостворени кориснички називни простор биће везан за качење.

•Корисник може да наведе датотеку корисничког називног простора.

Кориснички називни простор ће тада бити везан за качење, а ИД-мапирање корисничког називног простора ће постати ИД-мапирање качења.

На пример, X-mount.idmap=/proc/PID/ns/user ће кориснички називни простор ПИД-а процеса придодати качењу.

nosymfollow

Не прати симболичке везе приликом решавања путања. Симболичке везе се још увек могу направити, а readlink(1), readlink(2), realpath(1), и realpath(3) још увек раде исправно.

СИСТЕМУ ДАТОТЕКА СПЕЦИФИЧНЕ ОПЦИЈЕ КАЧЕЊА¶

Овај одељак наводи опције које су специфичне за поједине системе датотека. Када је могуће, треба прво да погледате странице упутства специфичне систему датотека за више појединости. Неке од тих страница су исписане у следећој табели.

Систем(и) датотека	Страница упутства
btrfs	btrfs(5)
cifs	mount.cifs(8)
ext2, ext3, ext4	ext4(5)
fuse	fuse(8)
nfs	nfs(5)
tmpfs	tmpfs(5)
xfs	xfs(5)

Знајте да неке горе исписане странице могу бити доступне само након што инсталирате одговарајуће алате корисничког окружења.

Следеће опције се примењују само на одређеним системима датотека. Поређали смо их према систему датотека. Све опције прате опцију -o.

Које су опције подржане зависи помало од радног кернела. Додатне информације могу бити доступне у датотекама специфичним систему датотека у садржаном директоријуму извора кернела Documentation/filesystems.

Опције качења за „adfs“¶

uid=вредност и gid=вредност

Поставља власника и групу датотека на систему датотека (основно: uid=gid=0).

ownmask=вредност и othmask=вредност

Поставља маску овлашћења за „ADFS“ овлашћења „власника“ и овлашћења „других“ (основно је: 0700 и 0077). Видите такође /usr/src/linux/Documentation/filesystems/adfs.rst.

Опције качења за „affs“¶

uid=вредност и gid=вредност

Поставља власника и групу корена система датотека (основно је: uid=gid=0, али са опцијом uid или gid без наведене вредности, узимају се УИД и ГИД текућег процеса).

setuid=вредност и setgid=вредност

Поставља власника и групу свих датотека.

mode=вредност

Поставља режим свих датотека на вредност и 0777 без обзира на изворна овлашћења. Додаје овлашћења претраге директоријумима који имају овлашћења читања. Вредност је дата у окталу.

protect

Не допушта никакве измене у битовима заштите на систему датотека.

usemp

Поставља УИД и ГИД корена система датотека на УИД и ГИД тачке качења након првог усклађивања или откачињања, и затим чисти ову опцију. Чудно (зар не?)...

verbose

Исписује информацијиону поруку за свако успешно качење.

prefix=ниска

Префикс коришћен пре назива волумена, када прати везу.

volume=ниска

Префикс (дужине од највише 30) коришћен пре / када прати симболичку везу.

reserved=вредност

(Основно: 2.) Број некоришћених блокова на почетку уређаја.

root=вредност

Даје изричито место кореног блока.

bs=вредност

Даје величину блока. Допуштене вредности су 512, 1024, 2048, 4096.

grpquota|noquota|quota|usrquota

Ове опције су прихваћене, али занемарене. (Међутим, услужни програми за квоте могу реаговати на такве низове у _/etc/fstab.)

Опције качења за „debugfs“¶

„debugfs“ систем датотека је псеудо систем датотека, традиционално прикачен на /sys/kernel/debug. Од издања кернела 3.4, „debugfs“ има следеће опције:

uid=n, gid=n

Поставља власника и групу тачке качења.

mode=вредност

Поставља режим тачке качења.

Опције качења за „devpts“¶

Систем датотека „devpts“ је псеудо систем датотека, традиционално прикачен на /dev/pts. Да би добио псеудо терминал, процес отвара /dev/ptmx; број псеудо терминала се тада ставља на располагање процесу а подређеном псеудо терминала се може приступити као /dev/pts/<број>.

uid=вредност и gid=вредност

Ово поставља власника или групу новостворених псеудо терминала на наведене вредности. Када ништа није наведено, они ће бити постављени на УИД и ГИД процеса стварања. На пример, ако постоји конзолна група са ГИД-ом 5, тада ће gid=5 проузроковати да новостворени псеудо терминали припадају конзолној групи.

mode=вредност

Поставља режим новостворених псеудо терминала на наведену вредност. Основно је 0600. Вредност mode=620 и gid=5 чини „mesg y“ основним на новоствореним псеудо терминалима.

newinstance

Прави приватни примерак „devpts“ система датотека, тако да су индекси псеудо терминала додељени у овом новом примерку независни од индекса створених у другим примерцима „devpts“-а.

Сва качења „devpts“-а без ове newinstance опције деле исти скуп индекса псеудо терминала (тј., стари режим). Свако качење „devpts“-а са newinstance опцијом има приватни скуп индекса псеудо терминала.

Ова опција се углавном користи за подржавање контејнера у Линукс кернелу. Примењена је у Линукс кернел издањима почевши са 2.6.29. Даље, ова опција качења је исправна само ако је CONFIG_DEVPTS_MULTIPLE_INSTANCES укључено у подешавању кернела.

Да бисте ефективно користили ову опцију, /dev/ptmx мора бити симболичка веза до pts/ptmx. Видите Documentation/filesystems/devpts.txt у стаблу извора Линукс кернела за више о томе.

ptmxmode=вредност

Поставља режим за чвор новог ptmx уређаја на „devpts“ систему датотека.

Са подршком за више примерака „devpts“ (видите избад опцију newinstance), сваки примерак има приватни ptmx чвор у корену „devpts“ систему датотека (уобичајено је то /dev/pts/ptmx).

Зарад сагласности са старијим издањима кернела, основни режим новог ptmx чвора је 0000. ptmxmode=вредност наводи кориснији режим за ptmx чвор и препоручује се када је наведена опција newinstance.

Ова опција је примењена само у Линукс кернел издањима почевши са 2.6.29. Даље, ова опција је исправна само ако је CONFIG_DEVPTS_MULTIPLE_INSTANCES укључено у подешавању кернела.

Опције качења за „fat“¶

(Напомена: fat није засебан систем датотека, већ општи део msdos, umsdos и vfat система датотека.)

blocksize={512|1024|2048}

Поставља величину блока (основно је 512). Ова опција је застарела.

uid=вредност и gid=вредност

Поставља власника и групу свих датотека. (Основно је: УИД и ГИД текућег процеса.)

umask=вредност

Поставља „umask“ (бит маску овлашћења која „нису“ присутна). Основно је „umask“ текућег процеса. Вредност је дата у окталу.

dmask=вредност

Поставља „umask“ примењену само на директоријуме. Основно је „umask“ текућег процеса. Врдност је дата у окталу.

fmask=вредност

Поставља „umask“ примењену само на обичним датотекама. Основно је „umask“ текућег процеса. Врдност је дата у окталу.

allow_utime=вредност

Ова опција контролише проверу овлашћења „mtime/atime“-а.

Ако је тренутни процес у групи ИД-а групе датотеке, можете да измените временску ознаку.

Други корисници могу да измене временску ознаку.

Основно је постављено из опције „dmask“. (Ако је директоријум уписив, utime(2) је такође допуштено. Тј. ~dmask & 022)

Нормално utime(2) проверава да ли је текући процес власник датотеке, или да ли има CAP_FOWNER способност. Али FAT системи датотека немају УИД/ГИД на диску, тако да је нормална провера превише нефлексибилна. Са овом опцијом можете је мало опустити.

check=вредност

Могу се изабрати три различита нивоа избирљивости:

r[elaxed]

Велика и мала слова се прихватају и једнака су, дуги делови назива се скраћују (нпр. vrlodugnaziv.foobar постаје vrlodug.foo), водећи и угнеждени размаци се прихватају у сваком делу назива (у називу и проширењу).

n[ormal]

Као „relaxed“, али многи специјални знакови (*, ?, <, spaces, etc.) се одбацују. Ово је основно.

s[trict]

Као „normal“, али називи који садрже дуге делове или посебне знакове који се понекад користе на Линуксу али се не прихватају на MS-DOS-у (+, =, итд.) се одбацују.

codepage=вредност

Поставља кодну страницу за претварање у знакове кратког назива на FAT и VFAT системима датотека. По основи, кодна страница 437 се користи.

conv=режим

Ова опција је застарела и може неуспети или бити занемарена.

cvf_format=модул

Приморава управљачки програм да користи CVF (Compressed Volume File – Сажету датотеку волумена) модул „cvfmodule“ уместо самооткривања. Ако кернел подржава kmod, опција cvf_format=xxx такође контролише учитавање CVF модула на захтев. Ова опција је застарела.

cvf_option=опција

Опција прослеђена „CVF“ модулу. Ова опција је застарела.

debug

Укључује опцију прочишћавања. Ниска издања и списак параметара система датотека биће исписани (ови подаци се такође исписују ако параметри изгледа да нису целовити).

discard

Ако је постављено, доводи до тога да наредбе „одбаци/СКРАТИ“ буду издате блок уређају када се блокови ослободе. Ово је корисно за SSD уређаје и ретке/танко обезбеђене LUN-ове.

dos1xfloppy

Ако је постављено, користи назадно основно подешавање блока BIOS параметра, одређено величином уређаја резерве. Ови статички параметри поклапају основности подразумеване DOS-ом 1.x за 160 kiB, 180 kiB, 320 kiB, и 360 kiB флопи дискете и флопи одразе.

errors={panic|continue|remount-ro}

Наводи FAT понашање на критичним грешкама: паничи, наставља не радећи ништа, или поново прикачиње партицију у режиму само за читање (основно понашање).

fat={12|16|32}

Наводи 12, 16 или 32-битни фат. Ово преписује рутину самосталног откривања FAT врсте. Користите уз опрез!

iocharset=вредност

Знак постављен за коришћење за претварање између 8-битних знакова и 16-битних Јуникод знакова. Основно је iso8859-1. Дуги називи датотека се смештају на диску у Јуникод формату.

nfs={stale_rw|nostale_ro}

Укључите ово само ако желите да извезете FAT систем датотека преко NFS-а.

stale_rw: This option maintains an index (cache) of directory inodes which is used by the nfs-related code to improve look-ups. Full file operations (read/write) over NFS are supported but with cache eviction at NFS server, this could result in spurious ESTALE errors.

nostale_ro: This option bases the inode number and file handle on the on-disk location of a file in the FAT directory entry. This ensures that ESTALE will not be returned after a file is evicted from the inode cache. However, it means that operations such as rename, create and unlink could cause file handles that previously pointed at one file to point at a different file, potentially causing data corruption. For this reason, this option also mounts the filesystem readonly.

За одржавање повратне сагласности, -o nfs се такође прихвата, подразумевајући stale_rw.

tz=UTC

Ова опција онемогућава претварање временских ознака између локалног времена (како га користи Виндоуз на FAT-у) и КУВ (који Линукс користи интерно). Ово је посебно корисно приликом качења уређаја (попут дигиталних камера) који су подешени на КУВ како би се избегле замке локалног времена.

time_offset=минута

Поставља померај за претварање временских ознака из локалног времена које користи FAT у КУВ. То јест, минути ће се одузети од сваке временске ознаке да би се претворила у КУВ који интерно користи Линукс. Ово је корисно када временска зона постављена у кернелу путем settimeofday(2) није временска зона коју користи систем датотека. Знајте да ова опција још увек не обезбеђује тачне временске ознаке у свим случајевима у присуству DST-а – временске ознаке у различитим поставкама за DST биће искључене за један сат.

quiet

Укључује опцију quiet. Покушаји промене власника (chown) или режима (chmod) не дају грешке, иако не успеју. Користите са опрезом!

rodir

FAT има ATTR_RO (само за читање) атрибут. На Виндоузу, ATTR_RO директоријума ће бити једноставно занемарено, и користе га само програми као опцију (нпр. постављен је за прилагођену фасциклу).

Ако желите да користите ATTR_RO као опцију само за читање чак и за директоријум, поставите ову опцију.

showexec

Ако је постављено, битови овлашћења извршавања датотеке биће допуштени само ако је део проширења назива .EXE, .COM, или .BAT. Није постављено по основи.

sys_immutable

Ако је постављено, ATTR_SYS атрибут на FAT се обрађује као IMMUTABLE опција на Линуксу. Није постављено по основи.

flush

Ако је постављено, систем датотека ће покушати да изручи на диск много раније него што је уобичајено. Није постављено по основи.

usefree

Користи вредност „слободних кластера“ сачувану на СДИНФО. Користиће се за одређивање броја слободних кластера без скенирања диска. Али се не користи по основи, јер га новији Виндоуз у неким случајевима не освежава исправно. Ако сте сигурни да су „слободни кластери“ на СДИНФО тачни, овом опцијом можете избећи скенирање диска.

dots, nodots, dotsOK=[yes|no]

Различити погрешни покушаји да се наметну Јуникс или ДОС конвенције на FAT систем датотека.

Опције качења за „hfs“¶

creator=cccc, type=cccc

Поставља вредности ствараоца/врсте као што показује MacOS налазач за стварање нових датотека. Основна вредност је: '????'.

uid=n, gid=n

Поставља власника и групу свих датотека. (Основно је: УИД и ГИД текућег процеса.)

dir_umask=n, file_umask=n, umask=n

Поставља „umask“ коришћену за све директоријуме, све обичне датотеке или све датотеке и директоријуме. Подразумева „umask“ текућег процеса.

session=n

Бира ЦДРОМ сесију за качење. По основи оставља ту одлуку ЦДРОМ управљачком програму. Ова опција неће успети ни са чим осим са ЦДРОМ-ом као основним уређајем.

part=n

Бира број партиције n са уређаја. Има смисла само за CDROM-ове. Подразумева се да уопште не обрађује партициону табелу.

quiet

Не жали се на неисправне опције качења.

Опције качења за „hpfs“¶

uid=вредност и gid=вредност

Поставља власника и групу свих датотека. (Основно је: УИД и ГИД текућег процеса.)

umask=вредност

case={lower|asis}

Претвара све називе датотека у мала слова или их оставља. (Основно је: case=lower.)

conv=режим

Ова опција је застарела и може неуспети или бити занемарена.

nocheck

Не прекида качење када неке провере целовитости не успеју.

Опције качења за „iso9660“¶

ISO 9660 је стандард који описује структуру система датотека која ће се користити на CD-ROM-овима. (Ова врста система датотека је такође виђена на неким DVD-еима. Видите такође udf систем датотека.)

Нормални iso9660 називи датотека се појављују у формату 8.3 (тј. ДОС-у слична ограничења дужине назива датотека), а поред тога сви знакови су великим словима. Такође не постоји поље за власништво над датотекама, заштиту, број веза, одредбе за блок/знаковне уређаје, итд.

„Rock Ridge“ је проширење за „iso9660“ које пружа све ове ЈУНИКС-у сличне функције. У основи постоје проширења за сваки запис директоријума која достављају све додатне информације, а када је Rock Ridge у употреби, систем датотека се не разликује од нормалног ЈУНИКС система датотека (осим што је само за читање, наравно).

norock

Искључује коришћење „Rock Ridge“ проширења, чак и ако су доступне. Cf. map.

nojoliet

Искључује коришћење „Microsoft Joliet“ проширења, чак и ако су доступне. Cf. map.

check={r[elaxed]|s[trict]}

Са check=relaxed, назив датотеке се прво претвара у мала слова пре одрађивања тражења. Ово вероватно има смисла само заједно са norock и map=normal. (Основно је: check=strict.)

uid=вредност и gid=вредност

Даје свим датотекама на систему датотека ид назначеног корисника или групе, вероватно преписујући информацију нађену у „Rock Ridge“ проширењима. (Основно је: uid=0,gid=0.)

map={n[ormal]|o[ff]|a[corn]}

За не-„Rock Ridge“ волумене, нормално превођење назива мапира велика у мала слова АСКРИ, одбацује пратеће „;1“, и претвара „;“ у „.“. Са map=off не ради се никакво превођење назива. Видите norock. (Основно је: map=normal.) map=acorn је као map=normal али такође примењује „Acorn“ проширења ако су присутна.

mode=вредност

За не-„Rock Ridge“ волумене, даје свим датотекама назначени режим. (Основно је: овлашћења читања и извршавања за свакога.) Вредности окталног режима захтевају водећу 0.

unhide

Такође приказује скривене и придружене датотеке. (Ако обичне датотеке и придружене или скривене датотеке имају исте називе датотека, ово може учинити неприступачним обичне датотеке.)

block={512|1024|2048}

Поставља величину блока на назначену вредност. (Основно: block=1024.)

conv=режим

Ова опција је застарела и може неуспети или бити занемарена.

cruft

Ако високи бајт дужине датотеке садржи друго ђубре, поставља ову опцију качења да зенемари високе битове поретка дужине датотеке. Ово подразумева да датотека не може бити већа од 16 MB.

session=x

Бира број сесија на мултисесијалним CD-има.

sbsector=xxx

Сесија почиње од сектора xxx.

Следеће опције су исте као за „vfat“ а њихово навођење има смисла само када се користе дискови кодирани коришћењем Мајкрософтових „Joliet“ проширења.

iocharset=вредност

Знаковни скуп за коришћење за претварање 16-битних Јуникод знакова на CD-у у 8-битне знакове. Основно је iso8859-1.

utf8

Претвара 16-битне Јуникод знакове на CD-у у UTF-8.

Опције качења за „jfs“¶

iocharset=назив

Знаковни скуп за коришћење за претварање из Јуникода у АСКРИ. Основно је не радити претварање. Користите iocharset=utf8 за UTF8 превођење. Ово захтева да CONFIG_NLS_UTF8 буде постављено у .config датотеци кернела.

resize=вредност

Мења величину волумена на блокове вредност. JFS подржава само повећање волумена, а не његово смањење. Ова опција важи само током поновног качења, када је волумен прикачен за читање-уписивање. Кључна реч resize без вредности ће повећати волумен до пуне величине партиције.

nointegrity

Не пише у дневник. Главна употреба ове опције је да омогући веће перформансе приликом враћања волумена са резервних медија. Целовитост волумена није загарантована ако систем заврши на нежељени начин.

integrity

Основно. Предаје измене метаподатака у журнал. Користите ову опцију да поново прикачите волумен где је опција nointegrity претходно наведена да би се вратило нормално понашање.

errors={continue|remount-ro|panic}

Дефинише понашање када се наиђе на грешку. (Или занемарује грешке и само означава систем датотека грешковитим и наставља, или поново прикачиње систем датотека само за читање, или паничи и зауставља систем.)

noquota|quota|usrquota|grpquota

Ове опције су прихваћене али занемарене.

Опције качења за „msdos“¶

Видите опције качења за „fat“. Ако msdos систем датотека открије недоследност, извештава о грешци и поставља систем датотека само за читање. Систем датотека се може поново учинити уписивим његовим поновним качењем.

Опције качења за „ncpfs“¶

Баш као и nfs, ncpfs примена очекује бинарни аргумент (struct ncp_mount_data) за mount(2) системски позив. Овај аргумент је конструисан од ncpmount-а(8) а тренутно издање mount-а (2.12) не зна ништа о „ncpfs“-у.

Опције качења за „ntfs“¶

iocharset=назив

Знаковни скуп за коришћење приликом резултирања назива датотека. За разлику од VFAT-а, NTFS потискује називе који садрже непретвориве знакове. Застарело.

nls=назив

Нови назив за опцију која се раније називала iocharset.

utf8

Користи UTF-8 за претварање назива датотека.

uni_xlate={0|1|2}

За 0 (или „no“ или „false“), не користи низове измене за непознате Јуникод знакове. За 1 (или „yes“ или „true“) или 2, користи 4-битне низове измена у „vfat“-стилу који почињу са „:“. Овде 2 даје кодирање мале крајности а 1 кодирање велике крајности размењеног бајта.

posix=[0|1]

Ако је укључено (posix=1), систем датотека разликује велика и мала слова. 8.3 алијас називи су представљени као чврсте везе уместо да буду потиснути. Ова опција је застарела.

uid=вредност, gid=вредност и umask=вредност

Поставља овлашћење датотеке на систему датотека. Вредност „umask“ је дата у окталу. По основу, датотеке су у власништву администратора и не може их читати неко други.

Опције качења за преклапање¶

Од Линукса 3.18 псеудо систем датотека преклапања примењује качење уније за друге системе датотека.

Систем датотека преклапања обједињује два система датотека – горњи систем датотека и доњи систем датотека. Када назив постоји у оба система датотека, објекат у горњем систему датотека је видљив док је објекат у доњем систему датотека или скривен или, у случају директоријума, стопљен са горњим објектом.

Доњи систем датотека може бити било који систем датотека који подржава Линукс и не мора да буде уписив. Доњи систем датотека чак може бити још један систем датотека преклапања. Горњи систем датотека ће нормално бити уписив и ако јесте, мора да подржава стварање проширених „trusted.*“ атрибута и мора да обезбеди исправну д_врсту у одговорима читања директоријума, тако да NFS није погодан.

Преклапање само за читање два система датотека само за читање може да користи било коју врсту система датотека. Опције lowerdir и upperdir се комбинују у стопљеном директоријуму коришћењем:

mount -t overlay  overlay  \


  -olowerdir=/lower,upperdir=/upper,workdir=/work  /merged

lowerdir=директоријум

Било који систем датотека, не мора бити на уписивом систему датотека.

upperdir=директоријум

„upperdir“ је нормално на уписивом систему датотека.

workdir=директоријум

„workdir“ треба да буде празан директоријум на истом систему датотека као „upperdir“.

userxattr

Користи „user.overlay.“ „xattr“ називни простор уместо „trusted.overlay.“. Ово је корисно за непривилеговано качење система датотека преклапања.

redirect_dir={on|off|follow|nofollow}

Ако је функција redirect_dir укључена, тада ће директоријум бити умножен (али не и садржај). Тада је „{trusted|user}.overlay.redirect“ проширени атрибут постављен на путању оригиналне локације из корена преклапања. На крају директоријум се премешта на нову локацију.

Преусмеравања су укључена.

off

Преусмеравања нису направљена и прате се само ако је функција „преусмеравање_увек_прати“ укључена у подешавањима кернела/модула.

follow

Преусмеравања нису направљена, већ праћена.

nofollow

Преусмеравања нису направљена и нису праћена (еквивалент са „redirect_dir=off“ ако функција „преусмеравање_увек_прати“ није укључено).

index={on|off}

Индекс и-чвора. Ако је ова функција искључена и датотека са више чврстих веза је умножена, тада ће ово „прекинути“ везу. Измене се неће простирати на друге називе који упућују на исти и-чвор.

uuid={on|off}

Може се користити за замену УУИД-а основног система датотека у рчкама датотека са „null“-ом и ефективно онемогућавање провера УУИД-а. Ово може бити корисно у случају да се основни диск умножава и да се УУИД овог умношка промени. Ово је применљиво само ако су сви доњи/горњи/радни директоријуми на истом систему датотека, иначе ће се вратити на нормално понашање.

nfs_export={on|off}

Када основни системи датотека подржавају NFS извоз и када је функција „nfs_export“ укључена, систем датотека преклапања може бити извезен у NFS.

Са функцијом „nfs_export“, на „copy_up“ било ког доњег објекта, унос индекса се ствара под директоријумом индекса. Назив уноса индекса је хексадецимални приказ ручке изворне датотеке умножавања. За објекат који није директоријум, унос индекса је чврста веза до горњег и-чвора. За објекат директоријума, унос индекса има проширени атрибут „{trusted|user}.overlay.upper“ са кодираном ручком датотеке и-чвора горњег директоријума.

Приликом кодирања ручке датотеке из објекта система датотека преклапања, примењују се следећа правила

•За не-горње објекте, кодира доњу ручку датотеке из нижег и-чвора

•За индексирани објекат, кодира доњу ручку датотеке из „copy_up“ порекла

•За чисто горње објекте и за постојећи неиндексирани горњи објекат, кодира горњу ручку датотеке из горњег и-чвора

Кодирана ручка датотеке преклапања укључује

•Заглавље које укључује информацију врсте путање (нпр. доња/горња)

•УУИД основног система датотека

•Кодирање основног система датотека основног и-чвора

Овај формат кодирања је истоветан ручкама датотека формата кодирања које су ускладиштене у проширеном атрибуту „{trusted|user}.overlay.origin“. Приликом декодирања ручке датотеке преклапања, прате се следећи кораци

•Налази се основни слој информацијама УУИД-а и врстом путање.

•Декодира се ручка датотеке основног система датотека у основни унос.

•За ручку доње датотеке, тражи се ручка у директоријуму индекса по називу.

•Ако се у индексу нађе белина, враћа се ESTALE. Ово представља објекат преклапања који је обрисан након што је кодирана његова ручка датотеке.

•За не-директоријум, покреће прекинут „dentry“ преклапања из декодираног основног „dentry“-а, врсту путање и и-чвор индекса, ако је пронађено.

•За директоријум, користи се повезан основни декодирани „dentry“, врста путање и индекс, да би се потражио повезани „dentry“ преклапања.

Декодирање ручке датотеке која није директоријум може да врати прекинути „dentry“. „copy_up“ тог прекинутог „дентрж“-а ће направити унос горњег индекса без горњег алијаса.

Када систем датотека преклапања има више доњих слојева, директоријум средњег слоја може имати „преусмеравање“ на доњи директоријум. Пошто „преусмеравања“ средњег слоја нису индексирана, ручка доње датотеке која је кодирана из изворног директоријума „преусмеравања“ не може се користити за проналажење директоријума средњег или горњег слоја. Слично томе, ручка доње датотеке која је кодирана из потомка изворног директоријума „преусмеравања“ не може се користити за реконструкцију повезане путање преклапања. Да би се ублажили случајеви директоријума који се не могу декодирати из ручке доње датотеке, ови директоријуми се умножавају при кодирању и кодирају се као ручке горње датотеке. На систему датотека са преклапањем без горњег слоја ово ублажавање се не може користити. NFS извоз у овом подешавању захтева искључивање праћења преусмеравања (нпр. „redirect_dir=nofollow“).

Систем датотека преклапања не подржава ручке датотека повезиве са не-директоријумом, тако да ће извоз са „subtree_check exportfs“ подешавањем довести до неуспеха проналажења датотека преко NFS-а.

Када је функција NFS извоза укључена, сви уноси индекса директоријума се проверавају у време качења да би се проверило да ручке горње датотеке нису застареле. Ова провера може да изазове значајне трошкове у неким случајевима.

Напомена: опције качења index=off,nfs_export=on су у сукобу са качењем читања-писања и резултираће грешком.

xino={on|off|auto}

Функција „xino“ сачињава јединствени одредник објекта од „st_ino“-а стварног објекта и од основног „fsid“ индекса. Функција „xino“ користи високе битове броја и-чвора за „fsid“, јер основни системи датотека ретко користе високе битове броја и-чвора. У случају да се основни број и-чвора прелије у високе „xino“ битове, систем датотека преклапања ће се вратити на не-„xino“ понашање за тај и-чцор.

За детаљнији опис дејства ове опције погледајте „https://docs.kernel.org/filesystems/overlayfs.html“

metacopy={on|off}

Када је функција умножавања само метаподатака укључена, „overlayfs“ ће умножити само метаподатке (за разлику од целе датотеке), када се изврши операција специфична за метаподатке као што је „chown/chmod“. Читава датотека биће умножена касније када се датотека отвори за радњу ПИСАЊА.

Другим речима, ово је радња одложеног умножавања података и подаци се умножавају када постоји потреба за стварном изменом података.

volatile

Није загарантовано да ће нестабилна качења преживети урушавање. Изричито се препоручује да се нестабилна качења користе само ако се подаци уписани у преклапање могу поново створити без значајног напора.

Предност качења са опцијом „volatile“ је у томе што су сви облици позива усклађивања ка горњем систему датотека изостављени.

In order to avoid a giving a false sense of safety, the syncfs (and fsync) semantics of volatile mounts are slightly different than that of the rest of VFS. If any writeback error occurs on the upperdir’s filesystem after a volatile mount takes place, all sync functions will return an error. Once this condition is reached, the filesystem will not recover, and every subsequent sync call will return an error, even if the upperdir has not experience a new error since the last sync call.

Када се преклапање прикачи опцијом „volatile“, ствара се директоријум „$workdir/work/incompat/volatile“. Током следећег качења, преклапање врши проверу за овим директоријумом и одбија да прикачи ако постоји. Ово је јак показатељ да корисник треба да одбаци горњи и радни директоријум и направи нови. У веома ограниченим случајевима када корисник зна да се систем није урушио и да је садржај горњег директоријума нетакнут, директоријум „volatile“ се може уклонити.

Опције качења за „reiserfs“¶

„Reiserfs“ је журналски систем датотека.

conv

Даје инструкције издању 3.6 „reiserfs“ софтвера за качење издања 3.5 система датотека, користећи 3.6 формат за новостворене објекте. Овај систем датотека више неће бити сагласан са „reiserfs“ 3.5 алатима.

hash={rupasov|tea|r5|detect}

Бира коју хеш функцију ће „reiserfs“ користити за налажење датотека у директоријумима.

rupasov

Хеш који је осмислио Yury Yu. Rupasov. Брз је и очувавв локалност, мапирајући лексикогрсфски блиске називе датотека у блиске вредности хеша. Ова опција не треба да се користи, јер доводи до велике вероватности сударања хеша.

tea

Davis-Meyer-ова функција коју је применио Jeremy Fitzhardinge. Користи битове премутирања хеша у називу. Добија велику насумичност, и стога, малу вероватност сукоба хеша на уштрб процесора. Ово се може користити ако се наишло на EHASHCOLLISION грешке са „r5“ хешом.

Измењено издање „rupasov“ хеша. Користи се по основи и најбољи је избор осим ако систем датотека нема велике директоријуме и необичне шаблоне назива датотеке.

detect

Подучава mount да открије која је хеш функција у употреби испитујући систем датотека који је прикачен, и да запише ову информацију у „reiserfs“ суперблоку. Ово је корисно само при првом качењу система датотека старог формата.

hashed_relocation

Дотерује додељивача блока. Ово може обезбедити побољшања учинковитости у неким ситуацијама.

no_unhashed_relocation

Дотерује додељивача блока. Ово може обезбедити побољшања учинковитости у неким ситуацијама.

noborder

Искључује алгоритам додељивача границе који је изумео Yury Yu. Rupasov. Ово може обезбедити побољшања учинковитости у неким ситуацијама.

nolog

Искључује вођење дневника. Ово ће обезбедити незнатна побољшања учинковитости у неким приликама по цену губитка брзог опоравка „reiserfs“-а од урушавања. Чак и када је ова опција укључена, „reiserfs“ и даље обавља све радње вођења дневника, осим стварних уписа у своју област дневника. Примена опције nolog је рад који је у току.

notail

По основи, „reiserfs“ смешта мале датотеке и „репове датотека“ непосредно у свом стаблу. Ово збуњује нека помагала као што је lilo(8). Ова опција се користи за искључивање паковања датотека у стабло.

replayonly

Одговара на преносе који су у журналу, али заправо не качи систем датотека. Углавном га користи reiserfsck.

resize=број

Опција поновног качења која дозвољава укључено проширење „reiserfs“ партиција. Налаже „reiserfs“-у да претпостави да уређај има број блокова. Ова опција је осмишљена за коришћење са уређајима који су под управљањем логичким волуменом (LVM). Постоји посебно помагало resizer-а које се може добити са <ftp://ftp.namesys.com/pub/reiserfsprogs>.

user_xattr

Укључује проширене атрибуте корисника. Видите attr(1) страницу упутства.

acl

Укључује спискове контроле POSIX приступа. Видите acl(5) страницу упутства.

barrier=none / barrier=flush

Ово онемогућава/омогућава коришћење баријера писања у коду за дневник. barrier=none онемогућава, barrier=flush омогућава (основно). Ово такође захтева УИ спремник који може да подржи баријере, а ако „reiserfs“ добије грешку при писању баријере, поново ће онемогућити баријере уз упозорење. Баријере за писање присиљавају правилно ређање предаја дневника на диску, чинећи нестабилне оставе меморије писања на диску безбедним за употребу, уз извесно смањење учинковитости. Ако су ваши дискови на овај или онај начин опремљени батеријом, онемогућавање баријера може безбедно да побољша учинковитост.

Опције качења за „ubifs“¶

UBIFS је флеш систем датотека који ради на врху UBI волумена. Знајте да atime није подржано и увек је искључено.

Назив уређаја може бити наведен као

ubiX_Y

UBI уређај број X, волумен број Y

ubiY

UBI уређај број 0, волумен број Y

ubiX:НАЗИВ

UBI уређај број X, волумен са називом НАЗИВ

ubi:НАЗИВ

UBI уређај број 0, волумен са називом НАЗИВ

Заменски ! раздвајач се може користити уместо :.

Следеће опције качења су доступне:

bulk_read

Омогућава групно читање. VFS читање унапред је онемогућено јер успорава систем датотека. Групно читање је унутрашње побољшање. Неки меморијски штапићи могу читати брже ако се подаци читају одједном, а не на неколико захтева за читање. На пример, OneNAND може да одради „читање-приликом-учитавања“ ако чита више од једне NAND странице.

no_bulk_read

Не ради групно читање. Ово је основно.

chk_data_crc

Проверава суме провере CRC-32 података. Ово је основно.

no_chk_data_crc

Не проверава CRC-32 контролне суме података. Са овом опцијом, систем датотека не проверава CRC-32 контролну суму за податке, али је проверава за унутарње информације индексирања. Ова опција утиче само на читање, а не и на писање. CRC-32 се увек израчунава приликом писања података.

compr={none|lzo|zlib}

Бира основног сажиматеља који се користи приликом писања нових датотека. Још увек је могуће прочитати сажете датотеке ако су прикачене опцијом none.

Опције качења за „udf“¶

УДФ је систем датотека „Универзални формат диска“ (Universal Disk Format) који дефинише Удружење технологије оптичког складиштења (OSTA – Optical Storage Technology Association), и често се користи за ДВД-РОМ, често у облику хибридног УДФ/ИСО-9660 система датотека. Међутим, савршено је употребљив сам на диск уређајима, флеш меморијским штапићима и другим блок уређајима. Такође погледајте iso9660.

uid=

Чини да све датотеке у систему датотека припадају датом кориснику. „uid=forget“ се може навести независно од (или обично као додатак) uid=<корисник> и доводи до тога да УДФ не чува уид-е на медијуму. У ствари, снимљени уид је 32-битно прекорачење уид -1 како је дефинисано УДФ стандардом. Вредност је дата или као <корисник> што је важеће корисничко име или као одговарајући децимални ид корисника, или као посебна ниска „forget“.

gid=

Чини да све датотеке у систему датотека припадају датој групи. „gid=forget“ се може навести независно од (или обично као додатак) gid=<група> и доводи до тога да УДФ не чува гид-ове на медијуму. У ствари, снимљени гид је 32-битно прекорачење гид -1 како је дефинисано УДФ стандардом. Вредност је дата или као <група> што је важећи назив групе или као одговарајући децимални ид групе, или као посебна ниска „forget“.

umask=

Размаскира дата овлашћења са свих читања и-чворова са система датотека. Вредност је дата у окталу.

mode=

Ако је mode= постављено овлашћења свих читања и-чворова не-директоријума са система датотека биће постављена на дати режим. Вредност је дата у окталу.

dmode=

Ако је dmode= постављено овлашћења свих читања и-чворова директоријума са система датотека биће постављена на дати д-режим. Вредност је дата у окталу.

bs=

Поставља величину блока. Основна вредност пре издања кернела 2.6.30 беше 2048. Од 2.6.30 и до 4.11 беше величина блока логичког уређаја са враћањем на 2048. Од 4.11 је величина логичког блока са враћањем на било коју исправну величину блока између величине блока логичког уређаја и 4096.

За остале појединости видите mkudffs(8) 2.0+ страницу упутства, одељке САГЛАСНОСТ и ВЕЛИЧИНА БЛОКА.

unhide

Приказује другачије скривене датотеке.

undelete

Приказује обрисане датотеке на списковима.

adinicb

Уграђује податке у и-чвор. (основно)

noadinicb

Не уграђује податке у и-чвор.

shortad

Користи кратке описнике UDF адресе.

longad

Користи дуге описнике UDF адресе. (основно)

nostrict

Поништава изричиту саобразност.

iocharset=

Поставља NLS знаковни скуп. Ово захтева кернел преведен опцијом CONFIG_UDF_NLS.

utf8

Поставља UTF-8 скуп знакова.

Опције качења за прочишћавање и опоравак урушавања¶

novrs

Занемарује низ препознавања волумена и покушава ипак да прикачи.

session=

Бира број сесије за забележени оптички медиј мулти-сесије. (основно= последња сесија)

anchor=

Заобилази стандардно место сидра. (основно= 256)

lastblock=

Поставља последњи блок система датотека.

Некоришћене историјске опције качења на које се може наићи а које треба да се уклоне¶

uid=ignore

Занемарено, користите „uid=<корисник>“.

gid=ignore

Занемарено, користите „uid=<група>“.

volume=

Непримењено и занемарено.

partition=

Непримењено и занемарено.

fileset=

Непримењено и занемарено.

rootdir=

Непримењено и занемарено.

Опције качења за „ufs“¶

ufstype=вредност

UFS је систем датотека који се нашироко користи у разним оперативним системима. Проблем су разлике између примена. Карактеристике неких примена нису документоване, тако да је тешко аутоматски препознати врст уфс-а. Због тога корисник мора да наведе врсту уфс-а помоћу опције качења. Могуће вредности су:

old

Стари формат „ufs“-а, ово је основно, само за читање. (Не заборавите да дате опцију -r.)

44bsd

За системе датотека направљене BSD-у сличним системима system (NetBSD, FreeBSD, OpenBSD).

ufs2

Користи се у FreeBSD 5.x подржано као читање-писање.

5xbsd

Синоним за „ufs2“.

sun

За системе датотека које створи SunOS или Solaris на Sparc-у.

sunx86

За системе датотека које створи Solaris на х86.

За системе датотека које створи HP-UX, само за читање.

nextstep

За системе датотека које створи NeXTStep (на NeXT станици) (тренутно само читање).

nextstep-cd

За NextStep CDROM-ове (блок_величина == 2048), само за читање.

openstep

За системе датотека направљене OpenStep-ом (тренутно само за читање). Исту врсту система датотека такође користи macOS.

onerror=вредност

Поставља понашање при грешци:

panic

Ако се наиђе на грешку, доводи до панике кернела.

[lock|umount|repair]

Ове опције качења не раде ништа за сада; када се наиђе на грешку само порука конзоле се исписује.

Опције качења за „umsdos“¶

Видите опције качења за „msdos“. Опција dotsOK је изричито убијена umsdos-ом.

Опције качења за „vfat“¶

Пре свега, опције качења за fat се препознају. Опција dotsOK је изричито убијена vfat-ом. Поред тога, постоје

uni_xlate

Преводи необрађене Јуникод знакове у специјалне измењене низове. Ово вам оставља називе датотека резерве и враћања који су створени било којим Јуникод знаком. Без ове опције, „?“ се користи када превођење није могуће. Знак измене је „:“ јер је другачије неисправан на „vfat“ систему датотека. Низ измене који је коришћен, где је „u“ Јуникод знак, јесте: ':', (u & 0x3f), ((u>>6) & 0x3f), (u>>12).

posix

Допушта две датотеке са називима који се разликују само у величини слова. Ова опција је застарела.

nonumtail

Прво покушава да направи кратак назив без броја низа, пре него покуша name~num.ext.

utf8

UTF8 је 8-битно кодирање Јуникода безбедно по систем датотека које користи конзола. Може бити укључено за систем датотека овом опцијом или искључено са „utf8=0“, „utf8=no“ или „utf8=false“. Ако uni_xlate буде постављено, UTF8 се искључује.

shortname=режим

Дефинише понашање за стварање и приказ назива датотека који стају у 8.3 знака. Ако дуги назив за датотеку постоји, увек ће бити жељени за приказ. Постоје 4 режима:

lower

Приморава кратак назив у мала слова након приказа; смешта дуги назив када кратак назив није сав великим словима.

win95

Приморава кратак назив у велика слова након приказа; смешта дуги назив када кратак назив није сав великим словима.

winnt

Приказује кратак назив онакав какав јесте; смешта дуги назив када кратак назив није сав малим или великим словима.

mixed

Приказује кратак назив онакав какав јесте; смешта дуги назив када кратак назив није сав великим словима. Овај режим је основни од Линукса 2.6.32.

Опције качења за „usbfs“¶

devuid=уид и devgid=гид и devmode=режим

Поставља власника и групу и режим датотека уређаја у „usbfs“ систему датотека (основно: uid=gid=0, mode=0644). Режим је дат у окталу.

busuid=уид и busgid=гид и busmode=режим

Поставља власника и групу и режим директоријума сабирнице у „usbfs“ систему датотека (основно: uid=gid=0, mode=0555). Режим је дат у окталу.

listuid=уид и listgid=гид и listmode=режим

Поставља власника и групу и режим уређаја датотека (основно: uid=gid=0, mode=0444). Режим је дат у окталу.

ПОДРШКА „DM-VERITY“¶

Циљ „device-mapper verity“-ја обезбеђује само за читање транспарентну проверу целовитости блок уређаја користећи крипто АПИ кернела. Наредба mount може отворити „dm-verity“ уређај и извршити проверу целовитости пре него што се систем датотека уређаја прикачи. Захтева „libcryptsetup“ унутар „libmount“-а (опционално преко dlopen-а(3)). Ако „libcryptsetup“ подржава извлачење оставе корена већ прикаченог уређаја, постојећи уређаји ће се аутоматски поново користити у случају подударања. Опције качења за „dm-verity“ су:

verity.hashdevice=путања

Путања до уређаја стабла хеша придруженог са волуменом извора за прослеђивање у „dm-verity“.

verity.roothash=хексадецимално

Хексадецимално кодирани хеш корена verity.hashdevice. Узајамно се искључује са verity.roothashfile.

verity.roothashfile=путања

Путања до датотеке која садржи хексадецимално кодирани хеш корена verity.hashdevice. Узајамно се искључује са verity.roothash.

verity.hashoffset=померај

Ако је уређај стабла хеша угнежден у волумен извора, померај (основно: 0) се користи од стране „dm-verity“ -а да стигне до стабла.

verity.fecdevice=путања

Путања до уређаја прослеђивања исправке грешке (Forward Error Correction – FEC) придруженог волумену извора за прослеђивање „dm-verity“-ју. Изборно. Захтева кернел изграђен са CONFIG_DM_VERITY_FEC.

verity.fecoffset=померај

Ако је FEC уређај угнежден у волумен извора, померај (основно: 0) се користи од стране „dm-verity“ -а да стигне до FEC области. Изборно.

verity.fecroots=вредност

Бајтови парности за FEC (основно: 2). Изборно.

verity.roothashsig=путања

Путања до pkcs7(1ssl) потписа хексадецималне ниске оставе корена. Захтева „crypt_activate_by_signed_key()“ из „cryptsetup“-а и изградњу кернела са CONFIG_DM_VERITY_VERIFY_ROOTHASH_SIG. За поновно коришћење уређаја, потписе треба да користе сва качења уређаја или ниједан. Опционално.

verity.oncorruption=ignore|restart|panic

Подучава кернел да занемари, поново подигне систем или да се успаничи приликом откривања оштећења. По основи У/И радња једноставно не успева. Захтева Линукс 4.1 или новији, и „libcrypsetup“ 2.3.4 или новију. Изборно.

Подржано од „util-linux“-а и2.35.

За наредбе примера:

mksquashfs /etc /tmp/etc.raw
veritysetup format /tmp/etc.raw /tmp/etc.verity --root-hash-file=/tmp/etc.roothash
openssl smime -sign -in /tmp/etc.roothash -nocerts -inkey private.key \
-signer private.crt -noattr -binary -outform der -out /tmp/etc.roothash.p7s
mount -o verity.hashdevice=/tmp/etc.verity,verity.roothashfile=/tmp/etc.roothash,\
verity.roothashsig=/tmp/etc.roothash.p7s /tmp/etc.raw /mnt

прави „squashfs“ слику из /etc директоријума, верити хеш уређаја и качи проверену слику система датотека у /mnt. Кернел ће проверити да је корени хеш потписан кључем из привеска кернела ако се користи „roothashsig“.

ПОДРШКА УРЕЂАЈА ПЕТЉЕ¶

Једна будућа могућа врста је качење путем уређаја петље. На пример, наредба

mount /tmp/disk.img /mnt -t vfat -o loop=/dev/loop3

ће поставити уређај петље /dev/loop3 да одговара датотеци /tmp/disk.img, и затим прикачити тај уређај на /mnt.

Ако није напоменут изричит уређај петље (већ је дата само опција „-o loop“), тада ће mount покушати да нађе неки некоришћени уређај петље и користити га, на пример

mount /tmp/disk.img /mnt -o loop

Наредба mount „аутоматски“ прави уређај петље из обичне датотеке ако врста система датотека није наведена или је систем датотека познат „libblkid“-у, на пример:

mount /tmp/disk.img /mnt

mount -t ext4 /tmp/disk.img /mnt

Ова врста качења зна за три опције, поименце loop, offset и sizelimit, које су стварне опције за losetup(8). (Ове опције се могу користити као додатак оним специфичним врсти система датотека.)

Од Линукса 2.6.25 самоуништење уређаја петље је подржано, што значи да ће сваки уређај петље додељен mount-ом бити ослобођен umount-ом независно од /etc/mtab.

Можете такође ручно да ослободите уређај петље, користећи losetup -d или umount -d.

Од „util-linux“-а и2.29, mount поново користи уређај петље уместо да покрене нови уређај ако се иста датотека резерве већ користи за неки уређај петље са истим померајем и ограничењем величине. Ово је неопходно да се избегне оштећење система датотека.

ИЗЛАЗНО СТАЊЕ¶

mount has the following exit status values (the bits can be ORed):

успешно

неисправно призивање или овлашћења

грешка система (нема више меморије, не може да клонира, нема више уређаја петље)

унутрашња mount грешка

прекиди корисника

проблеми писања или закључавања /etc/mtab-а

неуспех качења

неко качење је успело

Наредба mount -a резултира 0 (све је успело), 32 (ништа није успело), или 64 (нешто није успело, нешто јесте).

СПОЉНИ ПОМОЋНИЦИ¶

Синтакса спољних помоћника качења је:

/sbin/mount.suffix spec dir [-sfnv] [-N namespace] [-o options] [-t type.subtype]

где је суфикс врста система датотека а опције -sfnvoN имају исто значење као обичне опције качења. Опција -t се користи за системе датотека са подршком подврста (на пример /sbin/mount.fuse -t fuse.sshfs).

Наредба mount не прослеђује опције качења unbindable, runbindable, private, rprivate, slave, rslave, shared, rshared, auto, noauto, comment, x-*, loop, offset и sizelimit ка „mount.<суфикс>“ помоћницима. Све остале опције се користе у зарезом раздвојеном списку као аргумент опцији -o.

ОКРУЖЕЊЕ¶

LIBMOUNT_FORCE_MOUNT2={always|never|auto}

force to use classic mount(2) system call (requires support for new file descriptors based mount API). The default is auto; in this case, libmount tries to be smart and use classic mount(2) only for well-known issues. If the new mount API is unavailable, libmount can still use traditional mount(2), although LIBMOUNT_FORCE_MOUNT2 is set to never.

LIBMOUNT_FSTAB=<путања>

превазилази основно место fstab датотеке (занемарено за суид)

LIBMOUNT_DEBUG=all

укључује излаз „libmount“ прочишћавања

LIBBLKID_DEBUG=all

укључује излаз „libblkid“ прочишћавања

LOOPDEV_DEBUG=all

укључује постављање излаза прочишћавања уређаја петље

ДАТОТЕКЕ¶

Видите изнад такође одељак „Датотеке /etc/fstab, /etc/mtab и /proc/mounts“.

/etc/fstab

табела система датотека

/run/mount

„libmount“ приватни директоријум извршног времена

/etc/mtab

табела прикачених система датотека или симболичких веза ка /proc/mounts

/etc/mtab~

датотека закључавања (не користи се на системима са mtab симболичком везом)

/etc/mtab.tmp

привремена датотека (не користи се на системима са mtab симболичком везом)

/etc/filesystems

списак врста система датотека за пробање

ИСТОРИЈАТ¶

Наредба mount која је постојала у издању 5 AT&T UNIX-а.

ГРЕШКЕ¶

Могуће је да оштећени систем датотека изазове урушавање.

Неки Линукс системи датотека не подржавају -o sync и -o dirsync (ext2, ext3, ext4, fat и vfat системи датотека подржавају синхрона освежавања (a la BSD) када су прикачени опцијом sync).

-o remount не може бити у могућности да измени параметре качења (сви ext2fs-специфични параметри, изузев sb, су замењиви са „remount“, на пример, али не можете да измените gid или umask за fatfs).

Могуће је да се датотеке /etc/mtab и /proc/mounts не подударају на системима са обичном mtab датотеком. Прва датотека је заснована само на опцијама наредбе mount, али садржај друге датотеке такође зависи од кернела и других подешавања (нпр. на удаљеном NFS серверу – у одређеним случајевима наредба mount може известити непоуздане информације о NFS тачки качења а датотека /proc/mount обично садржи поузданије информације). Ово је још један разлог да замените датотеку mtab симболичком везом до датотеке /proc/mounts.

Провера датотека на NFS системима датотека на које упућују описници датотека (тј. породице функција fcntl и ioctl) може довести до недоследних резултата због недостатка провере доследности у кернелу чак и ако се користи опција качења noac.

Опција loop са коришћеним опцијама offset или sizelimit можда неће успети када се користе старији кернели ако наредба mount не може да потврди да је величина блок уређаја подешена како је захтевано. Ова ситуација се може решити коришћењем наредбе losetup(8) ручно пре позивања mount-а са подешеним уређајем петље.

АУТОРИ¶

Karel Zak <kzak@redhat.com>

ПОГЛЕДАЈТЕ ТАКОЂЕ¶

mount(2), umount(2), filesystems(5), fstab(5), nfs(5), xfs(5), mount_namespaces(7), xattr(7), e2label(8), findmnt(8), losetup(8), lsblk(8), mke2fs(8), mountd(8), nfsd(8), swapon(8), tune2fs(8), umount(8), xfs_admin(8)

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ГРЕШАКА¶

За пријављивање грешака, користите пратиоца грешака на <https://github.com/util-linux/util-linux/issues>.

ДОСТУПНОСТ¶

Наредба mount је део пакета „util-linux“ који се може преузети са Архиве Линукс кернела <https://www.kernel.org/pub/linux/utils/util-linux/>.

2024-11-02

util-linux 2.40.2

Source file:	mount.8.sr.gz (from util-linux-locales 2.40.2-10)
Source last updated:	2024-11-02T22:01:29Z
Converted to HTML:	2024-11-04T03:17:18Z